Шта има руска војска? Други највећи арсенал нуклеарног оружја на свијету

Било да кампује пред украјинском границом или се креће у великим колонама по властитој територији, руска војска је присилила свијет да пажљиво слуша Владимира Путина који жели да редефинише безбједност у Европи.

Руски предсједник уврстио је јачање војске међу приоритете своје двадесет година дуге владавине.

Након пропасти Совјетског Савеза застарјеле и занемарене војне снаге состемски су опремане нови борбеним авионима, тенковима и ракетама, отваране су нове базе на Арктику и обновљене патроле стратешких бомбардера у стилу Хладног рата.

Модернизоване руске оружане снаге данас су кључни алат Путинове вањске политике, оцјењују стручњаци.

Путин има велике планове, каже Дмитриј Тренин, равнатељ центра Царнегие Москва.

"Украјинска криза показала је, први пут од завршетка Хладног рата, да је Русија спремна и војном силом спријечити даље ширење западног савеза на простор који је био у сфери некадашњег  Совјетског Савеза", каже Тренин.

"Готово је с геополитичким повлачењем које је Русија почела прије три деценије", додаје.

Мјесецима је Русија премјештала војску према граници с прозападно оријентисаном Украјином на шта су западне пријестонице све гласније упозоравале да је руски напад неминован, да се може догодити сваки дан, а од прошле седмице почеле су повлачити своје особље из Украјине.

Предводиле су Сједињене Државе које су позвале своје грађане да напусте Украјину и амбасаду из Кијева преселиле у западнији град Лавов наводећи као разлог "драматично убрзање" гомилања руских војника.

У уторак је Русија објавила да се њени војници враћају у базе након завршених, раније планираних војних вјежби, а Запад тврди да се то на терену не види.

Путинове побједе

Мјесецима су друштвене мреже затрпаване снимцима руских тенкова паркираних у снијегу уз границу с Украјином или возовима натоваренима ракетним бацачима и другом опремом.

Русија на прагу Европске уније показује мишиће одржавајући у Бјелорусији с њеном војском војне вјежбе користећи се софистицираним состемима земља-ваздуха С-400 и системима противваздушне одбране Панцир.

Русија је прошли мјесец најавила и низ поморских војних вјежби у Атлантском океану, на Арктику, Пацифику, Средоземљу и другдје.

С око милионом активних припадника оружаних снага и најмодернијим оружјем, руска војска једна је од највећих и најснажнијих на свијету.

Москва има други највећи арсенал нуклеарног оружја на свијету и велике залихе балистичких пројектила.

Путин је знатно улагао у развој "невидљивог" оружја које може надмудрити постојеће системе, а то укључује интерконтиненталне ракете Сармат те крстареће ракете Буревестник.

Задњих година жељезни човјек из Крмеља низао је успјехе на бојном и спољнополитичком пољу - побједама је јачао своју популарност у домовини упркос привредним тешкоћама.

У јануару је Русија брзо послала војску у средњоазијску државу Казахстан у помоћ пријатељском режиму те извела операцију коју је назала мировном усред масовних протеста у којима је било и мртвих.

Године 2015. Русија се укључила у сиријски рат ваздушном операцијом и преокренула дотадашњи ратни ток у корист предсједника Башара ал-Асада којег је Запад већ готово отписао.

Интервенцијом је Москва омогућила Асаду да врати под надзор дијелове Сирије које су му отели исламисти или фракције повезане са западним силама. Сирија је Русији послужила као добар војни полигон.

Годину дана прије, 2014, руске специјалне снаге извеле су припајање украјинског полуоострва Крима у војној операцији без пролијевања крви.

Нешто раније, 2008. године, петодневним ратом руске снаге поразиле су грузијску војску.

Оружје - утицајан алат

"Војска је сјајан алат за ширење утицаја", каже Василиј Кашин, војни аналитичар у Високој московској школи економије.

"С војне тачке гледишта, свако концентрисање војника захтијева одговор", додаје Кашин.

Аналитичари ипак истичу да осим показивања силе Кремљ нема много снажних полуга за ширење утицаја на међународној сцени.

Запад оптужује Москву да се користи својим великим енергетским ресурсима као геополитичким оружјем, али посматрачи кажу да Русија себи не може приуштити луксуз да се одрекне чврсте валуте коју уприходи продајом својих енергената јер је то погон за њену привреду.

Из података којима располаже агенција АФП развидно је да је у 2021. години Украјина потрошила 4,3 милијарде долара, Русија 62,2 милијарде, а САД чак 754 милијарде долара на одбрану.

У постотку је то за Украјину 2,36 посто, односно 2,78 за Русију те за САД 3,29 БДП-а.

Модернизација руске војске спроводила се на уштрб диверсификације привреде и великих инфраструктурних и социјалних пројеката.

Колико год задивљујућа била, руска војска не може се мјерити с америчком ратном машином и зато, ако избије сукоб, побједника неће бити.

"Хипотетички, руска војска била би способна неко вријеме да се одупире снагама НАТО-а у Европи, али уопштено, војна супериорност Сједињених Држава над Русијом врло је велика", каже Кашин.

"Сваки директни војни сраз с НАТО-ом у Европи водиће неконтролисаној ескалацији и прелијевању у нуклеарни рат", упозорава.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.