Шта Американци знају о Тесли – од Масковог пријатеља до генија

ГС
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Aгенције

ЊУЈОРК – Американци у анкети о томе ко је српски научник Никола Тесла, по којем је назван угао у срцу Менхетна, између Шесте авеније и 40. улице, одговарају најразличитије – од питања „да ли је био познат“ до тврдњи „мало је рећи да је био геније, због њега Њујорк данас живи“, док се неки чак и извињавају што не знају о коме је ријеч, јер нису „одатле већ из Италије“.

Многи које смо на Теслином углу, који је један од ћошкова велелепног Брајант парка, питали да ли знају ко је Никола Тесла по којем се корнер зове, нису знали, неки су чак мислили да је то метода за испуњавање жеља (369), али и да је он пријатељ Илона Маска по којем су названи аутомобили.

Лајла, која живи у Њујорку, каже за Танјуг да би требало да се претвара да зна и да мисли да је измислио нешто, а један двадесетогодишњак додао је да зна да је научник, али да не може да каже више јер жури.

„Измислио је струју“, рекао је као из топа младић из Лос Анђелеса.

Американац средњих година, рођен у Бруклину, који данас живи у Шведској, каже да је „Никола Тесла био тип који је направио сву струју, односно АЦ напон“.

„Имао је ону кулу негдје на Лонг Ајленду и вјероватно је један од најбољих људи које бисте могли да упознате… умро је сиромашан“, рекао је човјек који је водио породични бизнис у области трговине.

Један од анкетираних младића додаје да зна само да га је амерички научник Томас Едисон искористио, упитавши „да ли је лијепо да се тако говори“.

Ејнџел каже: „Колико знам, покушао је да направи Теслин калем и Џ. П. Морган га је зауставио јер је хтио новац, а Тесла је хтио свима да да бесплатну струју“. Додаје да је електричар и да воли да зна све.

Кејпрус из Њу Џерсија одговор почиње више него самоувереним: „О да, ја волим Теслу“. „Да не буде забуне, јер смо чули много поражавајућих одговора – мислимо на Николу Теслу, научника, не на аутомобил.“

„Не, ја волим научника, прије свега. Тесла је био геније. Он је разлог зашто данас Њујорк функционише. Назвати га генијем чак је и потцјењивање. Толико волим Теслу. Он је разлог зашто данас имамо паметне телефоне, Фејстајм. Много људи не зна за Теслу, његов сам фан, нека му је вјечна слава, нека живи заувијек“, рекао је Кејпрус.

Додаје да је све о Тесли научио сам, да је гледао Хистори ченел, након чега је наручивао књиге о Теслином животу на Амазону.

„Човјече, украли су му идеје. Урадио је много ствари, били су љубоморни на њега. Али све су то биле његове идеје, имао је визију“, рекао је Кејпрус, који је имао завидно знање и о хотелу „Њујоркер“, у којем је Тесла живио посљедњих 10 година живота, а који се налази недалеко од Брајант парка.

Патрик из Денвера каже да је Тесла био један од највећих ривала Томаса Едисона тог периода.

„Био је значајно дискредитован док је био жив. Али кроз историју постао је много више признат. Имао је невјероватне, кредибилне теорије о струји, инжењерингу и физици, од којих већина није доказана дуго након његове смрти. А сада је, наравно, по њему названа компанија електричних аутомобила, због чега се вјероватно окреће у гробу“, рекао је саговорник Танјуга из Колорада, који је образовање стекао на Универзитету Колумбија.

Максим, умјетник из Русије, каже да је Тесла био тај који је измислио струју. „Умро је покушавајући да струју учини бесплатном за све. И уништили су га“, каже он.

Старија Њујорчанка каже да зна за Теслу, али не и да ли је аутомобил или човјек, и додаје да зна за Едисона, те да је сада тек видјела да је то име на знаку и да је срамота што није знала. Упола млађа жена сматра да је Тесла измислио електрични аутомобил.

Њујорчанка средњих година каже да је Тесла омиљени идол или пријатељ или могућа инспирација Илона Маска. На нашу исправку да је Тесла из времена Едисона, додаје – онда је сјајни научник чија достигнућа нису на одговарајући начин призната.

Пол из Грчке одговор почиње: „Теслин отац, прилично сам сигуран, био је свештеник, православни свештеник. Био је велики проналазач. Такмичио се са Едисоном све док његове идеје нису бачене у смеће зарад мање обновљивог извора енергије“.

Старија Канађанка у пролазу додаје да јој је веома занимљиво што и у Канади имају Теслину улицу. Старији пролазник каже да је Тесла био „мађарски физичар“.

Американац средњих година из Њу Џерсија каже да је био са Балкана, „ако се добро сјећа“.

„Не могу да се сјетим тачне земље. Дошао је овдје, кратко радио с Едисоном. Било је велико разилажење између њих, мислим због АЦ и ДЦ струје. Наравно, Џорџ Вестингхаус је такође био укључен у ту контроверзу. Био је бриљантан човјек, велики визионар, али је умро без пара и заборављен“, рекао је Марк, који је, између осталог, и антиквар који скупља Едисонове фонографе и воли историју.

Дијелић Брајант парка, на углу Авеније Америка (Шесте авеније) и 40. улице, од 1994. године носи Теслино име захваљујући др Љубу Вујовићу, који се за очување Теслиног имена и заоставштине борио цијели живот.

Тесла је поред тог мјеста, на углу Брајант парка, свакодневно пролазио на путу од хотела „Њујоркер“, у којем је живио посљедњих 10 година, поред чувене њујоршке градске библиотеке и свакодневно хранио голубове.

На том хотелу, који је када се Тесла у њега уселио имао и своју електроцентралу и клизалиште, а гдје су одсједале многе значајне личности – од Џона Кенедија до Мухамеда Алија – 1977. године постављена је табла на којој пише:

„Овдје је умро Тесла, у јануару 1943. године, у 87. години. Био је велики југословенско-амерички научник који је изумима Америку и свијет увео у модерно доба индустријске револуције“.

У непосредној близини, у 40. улици, био је и Клуб инжењера, гдје је Тесла 1917. године примио Едисонову медаљу.

И прије пет година, када смо на истом мјесту радили анкету, ситуација је била слична – пролазници су одговарали најразличитије, па и питањима „ко је то“ и „какво је то чудно име“, али сви који су знали били су једногласни да би о великом свјетском уму требало да се зна много више.

Тада је најуочљивији одговор дао младић који је завршио историју – европску и руску – Теслу је назвао генијем.

„Едисон је украо његове идеје. Био је комплетни шарлатан, али Американци воле да романсирају мит о Едисоновом доприносу, а Тесла је био геније. Знам да лоше третирају људе из Источне Европе и данас је тако у овој земљи“, рекао је он.

Објављивањем вијести о Тесли у Смитсонијану, Танјуг је прошле недјеље покренуо серијал прича „Тесла – човјек будућности“, снимљен у САД у сусрет 170. годишњици рођења Николе Тесле.

У недјељним наставцима читаоци ће моћи да сазнају, али и да виде како изгледа „Кућа славних проналазача“, у коју је Тесла уведен прије тачно пола вијека, гдје раме уз раме стоји уз Томаса Едисона и једног предсједника САД, као и начин на који чувени Универзитет Колумбија чува сјећање на Теслу.

Серијал доноси и приче са Лонг Ајленда о јединој преосталој Теслиној лабораторији и вишедеценијској борби локалног становништва да се она сачува, као и о кући на обали Атлантика у којој је живио током изградње Ворденклифског торња.

Припремљени су и разговори са једним од двојице најпознатијих Теслиних биографа на свијету, Марком Сајфером, ауторком и у Србији објављене књиге „Повратак у Ворденклиф“ Барбаром Дадино, пијанисткињом Марином Арсенијевић, која за Бродвеј припрема мјузикл „Tesla’s Life“.

У серијалу ће моћи да се види и мјесто Едисонове компаније у којој се Тесла запослио по доласку у САД, црква у којој је одржана комеморација, „Зграда радио-таласа“ (Radio Wave Building), названа Тесли у част, као и допринос др Љуба Вујовића, заслужног и за постојање „Тесла корнера“ (Nikola Tesla Corner) у срцу Менхетна.

О значају чувене Њујоршке библиотеке, која чува и Теслина писма, за самог Теслу говорио је бивши директор Музеја „Никола Тесла“ Бранимир Јовановић уочи предавања у Морган библиотеци – која је припадала Теслином финансијеру Џ. П. Моргану, тада вјероватно најмоћнијем човјеку на свијету.

Серијал, између осталог, обухвата и планове Теслине научне фондације из Филаделфије да у хотелу „Њујоркер“ направи реплику Теслине собе и да прошири постојећи мали музеј у дну хотела, у којем је „чаробњак“ провео посљедњу деценију живота, али и да у години када се обиљежава јубилеј од 250 година независности САД представи Теслин допринос развоју Сједињених Америчких Држава, пише Танјуг.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.