Спор Љубљане и Загреба око Заштићеног еколошко-риболо

Из Брисела прво стизале назнаке, а онда и јасне поруке да би Хрватска захтјевом на спровођењу свог Заштићеног еколошко-риболовног појаса могла да успори или чак потпуно закочи улазак у ЕУ

ЗAГРЕБ - Да ли ће улазак Хрватске у ЕУ зависити и од добре воље Словеније, питање је које је у петак заокупљало хрватску јавности и медије, пренијела је Бета. Из Брисела су протеклих неколико седмица стизале прво назнаке, а онда и јасне поруке да би Хрватска захтјевом на спровођењу свог Заштићеног еколошко-риболовног појаса (ЗЕРП) могла да успори или чак потпуно закочи улазак у ЕУ. Словенија, тренутно предсједавајућа држава Уније, је истовремено опружила Загреб да је сасвим блокирао односе са Љубљаном. Спорни ЗЕРП је, у намјери да додатно заштити Јадранско море и интересе хрватских рибара, изгласао Сабор у јуну 2004. године. Aли, послије оштрих протеста Италије и Словеније, које сматрају да хрватски ЗЕРП угрожава њихове риболовне интересе, и под жестоким притисцима Брисела, Загреб је његову примјену два пута одлагао. ЗЕРП је ипак ступио на снагу 1. јануара, с циљем да заштити право Хрватске на искоришћавање, очување и располагање природним богатствима мора изван границе територијалног мора, што је уобичајена пракса у међународном праву. Исте појасеве већ су раније прогласиле и Италија и Словенија. Истога дана када је Хрватска кренула у спровођење ЗЕРП-а, Словенија је преузела шестомесечно председавање ЕУ, па је тај свој положај, према оцјенама хрватских аналитичара, искористила за додатне притиске на Загреб, захтијевајући од хрватског државног врха да стопира спровођење појаса. Став да Хрватска "спроводи једнострану блокаду" према комшији изнио је ове седмице словеначки шеф дипломатије Димитриј Рупел на састанку Одбора за спољну политику Европског парламента, на коме се расправљало о брзини тока реформи у Хрватској као најважнијем услову за довршетак преговора о њеном учлањењу у ЕУ. Расправа о Хрватској вођена је на основу налаза главног извјештача Европског парламента Ханеса Свободе, у којем се оцјењује да је земља у протеклом једногодишњем периоду постигла значајан напредак. Aли, Свобода је у извјештају навео да има много тога што треба направити. Он је позвао Загреб на додатне напоре у политичким, правосудним и привредним реформама, и рјешавању отворених питања са комшијама, посебно мислећи на неслагање Италије и Словеније око спровођења ЗЕРП-а, за који сматра да би могао да угрози и успори приближавање Хрватске ЕУ. На Рупелову изјаву одмах је демантијем реаговало хрватско Министарство спољних послова и европских интеграција, а услиједила је и реакција премијера Иве Санадера, који је новинарима у Загребу рекао да је "Рупел превршио мјеру уобичајену у дипломатским односима двије земље".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.