Шпанија још није залијечила ране из Франкове ере

МAДРИД - Шпанци су и данас, 33 године од окончања диктатуре генерала Франсиска Франка, опсједнути периодом своје историје у којем се није смјело честито ни вољети, а камоли људски, у слободи живјети, па зато није чудо што се готово свакодневно јављају нове иницијативе за темељно расвјетљење тог мрачног периода историје ове поносне земље.

Колико период фашизма фасцинира Шпанце најбоље се види из огромне популарности двију серија националне телевизије, ТВЕ, у којима се на романескан, али озбиљан начин обрађује живот у вријеме диктатуре (1939-1975) - "Amar en tiempos revueltos " (Љубав у мутном времену) и "Цуéнтаме цóмо пасó" (Причај ми како некад беше).

- Франков злокобан дух још није сасвим ишчезао са ових простора... Многи старији људи и дан данас пређу у шапат кад помену његово име... Као да се још боје да би неко могао да их чује и "откуца" полицији - објашњава историчар Франсиско Еспиноса у изјави дневнику "Паис" из Мадрида.

У Шпанији је проблем у томе што је диктатура окончана, али темељног обрачуна са фашизмом никада није било. Напротив, на власти су, непосредно по Франковој смрти, остали људи из његове партије који су се мало по мало прилагођавали новом времену, а дуго се ништа битно није мијењало ни у полицији и војсци.

Прилика да се то поправи је управо чињеница да се предсједник шпанске владе данас зове Хосе Луис Родригес Сапатеро, социјалиста, љевичар и човјек чија породица је, такође, била жртва фашистичког прогона.

У томе је велика разлика између Сапатера и његовог претходника Хосеа Марије Aснара, изданка Франкове фашистичке омладине, човјека коме није баш много стало да преврће по - за његову партију, не баш много славној прошлости.

Посебно неразјашњени су остали злочини франкистичких "црнокошуљаша" који су, послије пораза Републике и тријумфа побуњеника против легалног поретка, предвођених Франком, несметано вршљали Шпанијом и "сређивали црвене".

Данас, када је у моди термин "људска права", о том периоду се говори управо у смислу масовне повреде људских права, за шта је одговоран Франков режим.

Храбри судија

Балтасар Гарсон, судија чувен по неуспјелом покушају да прије тачно десет година ухапси чилеанског диктатора Aугуста Пиночеа, недавно је упутио званичан захтјев црквеним општинама, градским вијећима, министрима у влади и свештеницима да му доставе све информације које имају о злочинима почињеним у Франковој ери.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.