Сноуден: Не могу у мој компјутер

Њујорк - Едвард Сноуден је, у интервјуу уз помоћ шифрованих комуникација, рекао да су "нулте шансе" да су Руси и Кинези дошли до садржаја његовог компјутера.

Строго повјерљиве документе америчке Националне агенције за безбједност (NSA) Едвард Сноуден је доставио само медијима, а ништа од тога није открио ни Кини ни Русији, задржавајући се послије бјекства из Америке прво у Хонгконгу, а потом у Москви, гдје је послије једномјесечног боравка у транзитној зони аеродрома Шереметјево добио једногодишњи азил.

"Нулте су шансе" да су кинеске и руске службе дошле до садржаја његовог компјутера, главна је порука из прве исповијести коју је, у форми интервјуа датом Њујорк тајмсу, овај амерички бјегунац понудио америчкој јавности.

Сноуден је прошлог маја неке од најчуванијих америчких тајни – оне о свестраном надзору свих електронских комуникација које укључују и присмотру америчких грађана од стране NSA у којој је био запослен као информатички техничар – доставио британском дневном листу Гардијан, а потом и другима, а прије него што су објављени побјегао је из земље.

Интервју је вођен прошле недјеље, на даљину, уз помоћ, како наводи амерички лист, шифрованих комуникација. Њујорк тајмс нема сазнања гдје се Сноуден прецизно налази, или их не износи, а није предочено ни како је успостављен контакт с њим. Сем тога, интервјуисани је одбио да каже било шта о условима у којима живи у Москви, али је напоменуо да није под контролом руске владе и да има слободу кретања.

Тврдњу да се тајне службе америчких ривала нису докопале садржаја његовог компјутера поткрепљује својим познавањем њихових метода, а прије свега кинеских, пошто је у NSA прошао одговарајући курс, а сем тога, Кина му је била и посљедње задужење пред бјекство. Имао је, каже, приступ свим активним операцијама NSA против Пекинга.

Себе сматра "узбуњивачем", јер је државне тајне открио у јавном интересу. Полемике о томе у каквој је он у ствари улози – да ли је херој или издајник – овдје иначе нису завршене. С једне стране, он добија награде за грађанску храброст и ширење слобода, а са друге је кривично оптужен за шпијунажу, крађу државне имовине, неовлашћено изношење информација о националној безбједности и вољно достављање повјерљивих обавјештајних података неовлашћеним лицима.

У интервју, у којем су његове ријечи углавном препричане, Сноуден је изнео и увјерење да је својим чином у ствари допринео националној безбједности САД, тиме што је подстакао јавну дебату о свему шта ради најтајнија међу америчким тајним службама.

"Тајно настављање програма NSA је већа опасност него његово објелодањивање", оцијенио је он.

Као доказ да није нанио штету, наводи да NSA није изнијела ниједан примјер за то, док Њујорк тајмс напомиње да NSA није жељела да ово коментарише.

Сноуден је рекао и да је дејство његове одлуке да стави на увид оно до чега је дошао било веће него што је очекивао. Напомиње, међутим, да није било у његовој моћи да контролише шта ће новинари који су те документе добили о њима да пишу. Објаснио је још и да је одлука да документе NSA изнесе у јавност у њему сазријевала постепено и дуго, још откако је радио као техничар у станици CIA у Женеви, 2008. и 2009.

Оповргао је при томе недавну вест Њујорк тајмса да је CIA још тада упозорила на његову непоузданост. "У питању је било нешто сасвим друго", каже Сноуден.

То друго је био његов сукоб са надређеним у Женеви, кога је упозорио на безбедносне слабости софтвера који је коришћен у тој станици, на шта му је овај одговорио „да не љуља чамац", али је после тога у Сноуденов досије унео једну критичку напомену.

Та епизода га је, каже, уверила да ништа не може да се промени „радом у систему": да је легалност операција NSA покушао да доведе у питање као инсајдер био би "покопан заувек" – дискредитован и уништен. "Систем не функционише, јер за оно што не ваља треба да се жалите некоме ко је за такво стање најодговорнији."

Оно што га је коначно преломило, било је откриће копије једног извjештаја генералног инспектора о NSA прислушкивању без налога, у вријеме када је предсједник био Џорџ Буш млађи. До тога је дошао специјалном претрагом система, тражећи појмове који тамо не би требало да буду, а што је иначе метода администратора система (техничара за одржавање) за "санитизацију", уклањање неодговарајућих садржаја.

"Тај документ је био исувише повјерљив да би био тамо", каже Сноуден, објашњавајући затим да га је отворио само у намјери да провјери да ли заиста не треба да буде у систему, али је, кад се у то увјерио, "превладала радозналост".

Онда је закључио да су тајна овлашћења могућност надзора изван легално дефинисаних процедура (појединачни судски налози и остало), – нешто што је "изузетно опасно". Послије тога је, не прецизирајући саговорнику из Њујорк тајмса временске оквире, почео да саставља досије о томе, копирајући и друге повјерљиве документе, са намјером да их објелодани.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.