Смртна пресуда због лоше одбране

РИЧМОНД - Тереза Луис биће прва жена која је погубљена у савезној држави Вирџинији послије готово 100 година, али расправе о смртној казни нису се распламсале само због тога. Чак и заговорници смртне казне у овом случају сумњају у исправност одлуке да Луисова буде убијена смртоносном инјекцијом, јавио је Би-Би-Си.

Тереза Луис признала је да је прије осам година двојици мушкараца платила како би убили њеног мужа и посинка. Не постоје никакве сумње у њену кривицу: 30. октобра 2002. тада тридесеттрогодишња Тереза оставила је отворена врата своје камп-кућице. Договорила је с двојицом мушкараца да те ноћи упадну и убију њеног мужа и посинка који су живјели с њом.

Мотив: Луисова је хтјела да се домогне новца свог мужа и новца од осигурања свог посинка.

Послије признања, Тереза Луис и двојица убица Метју Шаленбергер и Родни Фулер оптужени су за убиство. Контроверзе се јављају при изрицању казне. Наиме, двојица мушкараца добила су доживотне казне, док је Тереза Луис осуђена на смрт. Није спорна стварна кривица већ квалитет адвоката и ток самог суђења.

Први су реаговали Фулерови адвокати. Са државним тужиоцем договорили су доживотно издржавање затворске казне уколико њихова странка свједочи против двоје других оптужених.

Шаленбергер се извукао јер, према изјавама суда, не би било праведно да један убица буде осуђен на смртну казну, а други на доживотни затвор. За разлику од њих, Тереза Луис осуђена је на смрт због наводног организовања и наручивања убиства јер је слиједила упутства својих адвоката.

Најславнији критичар овог процеса сигурно је један од најпродаванијих америчких аутора Џон Гришам ("Клијент", "Случај Пеликан", "Вријеме убијања"…). Гришам, и сам правник, у "Вашингтон посту" заложио се за једнаку казну свим учесницима у овом злочину, али, иако је Тереза од почетка сарађивала с властима и прије није била кажњавана ни насилна, добила је тежу казну. Гришам не сумња у кривицу Терезе Луис, али сматра да ће, уколико она буде смакнута, тај случај "поновно указати на неправедност система смртне казне у СAД".

Браниоци Терезе Луис већ годину не добијају одговор на своје приговоре. При томе су њихови аргументи непобитни: Луисова је била тешка зависница од лијекова, а коефицијент интелигенције тек јој је нешто виши од минималне вриједности потребне за извршење смртне казне.

Осим тога, психолози су доказали постојање зависног поремећаја личности код оптужене. Болесници се често осјећају беспомоћно и неспособно, па због тога неријетко за њих одлуке доносе друга лица. Психолог, који је дуго проучавао Терезу, њено понашање упоређује са понашањем дјевојчице.

Докази

Браниоци су изнијели доказе који указују на то да је злочин заправо испланирао Шаленбергер. Фулер је, наиме, под моралном и материјалном одговорношћу изјавио да његов саучесник недвосмислено сноси одговорност за убиства. Шаленбергер је надаље и сам у писму пријатељици признао да је с Терезом Луис спавао само да би се дочепао њеног новца.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.