Си и Трамп траже излаз из „Тукидидове замке“: Може ли свијет избјећи нови сукоб суперсила?

Глас Српске
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Си и Трамп траже излаз из „Тукидидове замке“ Фото: Taнјуг/АП | Си и Трамп траже излаз из „Тукидидове замке“

ПЕКИНГ - „Могу ли Кина и САД да превазиђу Тукидидову замку и створе нову парадигму односа?“, описао је кинески предсједник Си Ђинпинг неизвјесност на релацији двије суперсиле током самита са америчким колегом Доналдом Трампом у Пекингу.

„Тукидидова замка“ веома је популаран концепт, који је годинама неизоставан у спољнополитичким анализама. Описује неизбјежан тренд ка рату када држава у успону угрози положај владајуће суперсиле, тражећи већи утицај на управљање свијетом, док се доминантни актер држи статуса кво.

Назван је по чувеном историчару из Старе Грчке, а популаризовао га је амерички политиколог Грејем Алисон са Харварда.

- Успон Атине и страх који је то улило Спарти учинили су рат неизбјежним - објаснио је Тукидид прије 2.500 година узрок рата двије суперсиле античких времена, што је навело Алисона да 2011. године осмисли оригиналан појам како би анализирао савремене геополитичке тензије, прије свега ривалство између САД и Кине.

Какву поруку Си шаље Трампу

Није први пут да Си Ђинпинг помиње „Тукидидову замку“, коју је користио у разговорима и са другим америчким лидерима, али је за њега увијек имала исти смисао - одбацивање историјског фатализма и вјеровања да је сукоб САД и Кине неизбјежан.

Си сматра да „замка“ постаје стварност само ако велике силе праве узастопне стратешке погрешне процјене изазване страхом и неповјерењем.

- У свијету не постоји такозвана Тукидидова замка. Али, уколико велике силе изнова и изнова буду правиле грешке у стратешкој процјени, могле би саме себи створити такве замке - упозорио је Си још 2015. године говорећи у Америци, у Сијетлу, када се састао са тадашњим шефом Бијеле куће Бараком Обамом.

На тај начин, Пекинг заправо користи термин како би подсјетио Вашингтон на одговорност за будућност односа двије силе.

За пет вијекова 16 случајева „замке“ - како су завршили

Грејем Алисон је у студији Харвардовог Белфер центра за науку и међународне послове, у посљедњих пет вијекова идентификовао шеснаест случајева у којима је растућа сила угрозила позицију доминантне - и у чак дванаест случајева, ривалство је завршило ратом:

  • Крајем 15. вијека Шпанија је угрозила позицију Португала - без рата.
  • У првој половини 16. вијека Хабзбурговци су парирали Француској - рат.
  • У 16. и 17. вијеку Османско царство је нарасло као пријетња Хабзбурговцима - рат.
  • У првој половини 17. вијека Шведска је угрозила Хабзбурговце - рат.
  • Средином до краја 17. вијека Енглеска је изазивала Холандску Републику - рат.
  • Од касног 17. до средине 18. вијека Велика Британија је надрастала Француску - рат.
  • Крајем 18. и почетком 19. вијека Француска је угрозила Уједињено Краљевство - рат.
  • Средином 19. вијека Русија је постала пријетња Француској и Британији - рат.
  • Такође средином 19. вијека Њемачка је надрасла Француску - рат.
  • Крајем 19. и почетком 20. вијека Јапан је угрозио Кину и Русију - рат.
  • Почетком 20. вијека Сједињене Државе су надрасле Уједињено Краљевство - без рата.
  • У истом периоду Њемачка је угрозила Британију, Француску и Русију - рат.
  • Средином 20. вијека Њемачка је постала пријетња Совјетском Савезу, Француској и Британији - рат.
  • У истом периоду Јапан је угрозио Сједињене Државе - рат.
  • Од четрдесетих до осамдесетих година прошлог вијека Совјетски Савез је парирао Сједињеним Државама - без рата.
  • Од деведесетих до данас уједињена Њемачка расте као сила насупрот Британији и Француској - без рата.

Већ је излизана изрека да је „историја учитељица живота“, али она се ипак упорно враћа - суштина Сијевог позива је да се не понови и да свијет не заврши, као у некој грчкој трагедији, у још једној замци коју је сам себи поставио.

Спирала страха - шта је безбједносна дилема

Иначе, „Тукидидова замка“ блиска је појму безбједносне дилеме.

То је ситуација у којој јачање безбједности једне државе (као што је повећање њене војне моћи) наводи друге државе да страхују за сопствену безбједност (јер не знају да ли држава која јача своју моћ намјерава да је искористи у офанзивне сврхе).

То ствара спиралу страха која води у нежељени рат.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.