Сенди бира новог предсједника САД

Хоће ли још једна катастрофа, овога пута природна, одредити побједника америчких предсједничких избора?

Прије четири године то је успјела финанцијска катастрофа. До октобра 2008. године републикански кандидат Џон Мккеин био је изједначен с Бараком Обамом, у неким анкетама чак и надмоћан, све до слома Лехман Брадерса, једне од пет највећих инвестиционих банака у САД-у. У том тренутку догодило се оно што се и данас колоквијално назива "Мккејновим тренутком".

Финансијска пропаст

Док је Обама пропаст банке назвао "најозбиљнијом финансијском кризом од Велике Депресије", окрививши за то администрацију Џорџа Буша, Мккаин се у потпуности погубио. Умјесто да се политички дистанцира од Буша, он је чак прекинуо кампању како би се одазвао његову позиву на конзултације у Бијелој кући, отказавши притом гостовања у утјецајним тв емисијама, да би потом изјавио оно за што многи сматрају да га је коштало побједе: "Основе наше економије још увијек су снажни".

Четири године касније, никад слабија економија опет је била главна тема америчких избора. Све док се није појавила нова катастрофа, овога пута она природна.

Седам дана прије изласка на биралишта ураган је промијенио услове игре.

Брус Вилис у Бијелој кући

Предизборна кампања практички је суспендована. Док републикански кандидат Мит Мони панично смишља начин како да катастрофу преокрене у своју корист, Барак Обама се у Бијелој кући бори против урагана. У очима нације он је Брус Вилис. Он је тај који изгледа и понаша се као предсједник, њему не требају скупови ни спотови. У упоредби с њим "онај други" изгледа потпуно неважно.

Премда тај други у многим анкетама биљежи предност.

Обамин хендикеп

Док се бори с ураганом, Обама се бори с једним крупним хендикепом: никако не смије подсјетити људе на Бушову катастрофалну реакцију на ураган Катрина, који је постао симбол предсједничке непособности.

У исто вријеме, ураган који хара источном обалом САД-а, по многима највећом изборном базом Демократа, могао би нанијети највећу материјалну штету управо Обамину бирачком тијелу, које ће због тога у мањем броју изаћи на биралишта. Такође, аналитичари се прибојавају и психолошке реакције на ураган.

Американци су толико уморни од четверогодишње економске кризе да би разарање урагана Сенди могао пробудити нову дозу љутње и апатичности која би многе удаљила од биралишта.

Кога брига за изборе

Поред тога, у ситуацији елементарне непогоде и ванредног стања нитко више не обраћа пажњу на изборе. Питање је коме ће то ићи на руку: актуалном предсједнику који би тако скренуо пажњу с економских проблема и искористио чињеницу да у временима ванредних криза народ није претјерано склон промјенама власти или његову изазивачу који се нада да би могао задржати постојећу предност барем у неким кључним државама?

Ипак, многи су склони закључити како би ураган Сенди могао спасити Америку и свијет, од Ромнија и његова радикалног потпредсједника Пола Рајана, баш као што их је финансијска катастрофа спасила од Мккаина и Саре Палин.

Одговор природе

И док је финасцијски слом био посљедица Бушoве политике, суперолуја над Америком може се схватити и као врло конкретан одговор природе на подругљиву изјаву Мита Ромнија с говора на Републиканској конвенцији, када је рекао ово: "Предсједник Обама обећао је да ће успорити дизање окана и оздравити планет (гризе усницу и чека смијех публике). Ја обећајем да ћу помоћи вама и вашим породицама".

Сада би тај исти океан могао дословно и симболички потопити све његове наде у побједу идућег уторка.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.