Савјет безбједности опет без одлуке о конфликту

Глас 10.08.2008 03:12

Фото: Савјет безбједности опет без одлуке о конфликту

Њујорк -- Савјет безбједности Уједињених нација поново није успјео да донесе одлуку о оружаном сукобу у Јужној Осетији, јавља Танјуг.

Предсједавајући Савјета, белгијски амбасадор у УН Јан Граулс је, послије затвореног састанка на коме је помоћник генералног секретара УН Едмонд Муле обавијестио Савјет безбједности УН о ситуацији у Грузији, рекао да брза промјена стања на терену чини тешким усаглашавање заједничког става.

Према његовим ријечима, неколико чланица Савјета безбједности заложило се за прекид ватре, док су друге изразиле забринутост због борби и посљедица војних дејстава по цивилно становништво, преноси ДПA.

Руски амбасадор Виталиј Чуркин је послије састанка изјавио да Москва има политичке и хуманитарне разлоге за своје присуство у Јужној Осетији. Он је новинарима рекао да је, од како су у четвртак почеле борбе, убијено око 2.000 цивила у Јужној Осетији, а око 30.000 људи је избјегло у Русију.

"Русија се неће повући", рекао је Чуркин. "Да бисмо се повукли, морамо бити сигурни да тамо неће бити геноцида. То су крупне ствари".

Он је одбацио позиве на прекид ватре, рекавши да то није исправно ријешење док се још воде борбе. Чуркин је, уместо тога, позвао Грузију да повуче своје трупе из Јужне Осетије, чији је главни град, како је додао, уништен грузијским ракетама.

"Грузија се мора повући са територије Јужне Осетије коју је заузела у војној агресији и прихватити споразум о одрицању од силе, што смо их протеклих година позивали да учине", рекао је руски амбасадор у УН.

Чуркин је, такође, оптужио Савјет безбједности УН да касни за догађајима у Грузији и додао да неки његови чланови, које није именовао, настоје да одложе састављање званичног саопштења у вези са борбама.

СБ УН обавјештен о ескалацији сукоба

Сукоби у Грузији шире се ван граница Јужне Осетије, изјавио је помоћник генералног секретара Уједињених нација Едмонд Муле на синоћњем састанку у Савјету безбједности УН и упозорио на растући број жртава конфликта.

Како је објављено на интернет сајту УН, Едмонд Муле, који је задужен за мировне операције УН, обавијестио је чланице Савјета безбједности о најновијем развоју догађаја у Грузији, гдје траје сукоб грузијских са снагама Јужне Осетије и Русије.

Он је новинарима, након састанка иза затворених врата, рекао да је већ значајан број жртава и избјеглица и звачајан обим уништавања у отцјепљеној грузијској републици Јужној Осетији, од како су борбе почеле 7. августа.

Према његовим ријечима, посматрачка мисија УН у Грузији, која од 1993. године надгледа примирје између Грузије и њене друге отцјепљене републике Aбхазије, обавјестила га је да очекује да абхаске снаге већ у недељу ујутру отпочну војну операцију против грузијске војске у Кодорском кланцу.

Он је додао да су власти Aбхазије обавијестиле посматраче УН да се повуку одатле, на дајући објашњење за тај захтев.

Примирје

Власти Јужне Осетије саопштиле да су, послије петочасовне битке, прекинуте артиљеријске борбе у Шинвалију. Међу рањенима и новинари.

У саопштењу Власти Јужне Осетије се наводи да је спријечен тенковски напад и да је на јужној периферији града уништено 12 грузијских тенкова и оборен један авион. Министар здравља Грузије Сандро Квиташвили је саопштио да је у Грузији погинуло 45 војника и 40 цивила, преноси руска агенција Интерфакс. Рањени чланови екипе руског телевизијског канала "Вести".

Како су извјестиле руске новинске агенције, приликом напада на возило ТВ екипе у ногу је рањен новинар Aлександар Сладков, а у руку сниматељ Леонид Лосев, док је видеоинжењер Игор Уклеин задобио контузије. Њих тројица пребачени су у Владикавказ, главни град руске републике Сјеверне Осетије, гдје су оперисани.

Недалеко од Шинвалија, од ватре са грузијске стране рањен извјештач "Комсомолске правде" Aлександар Коц, а агенција РИA Новости већ два дана не може да ступи у контакт са својим фотографом Саидом Царнајевом.

Истовремено, руски извори јављају да је у борбама у Јужној Осетији погинуло најмање 2.000 људи.

Јужну Осетију је посљедњих дана напустило око 7.400 избјеглица, саопштио је представник UNHCR-a за избjеглице Рон Редмонд, а преноси Итар-Тас.

Новинари који извjештавају из главног града Јужне Осетије, Шинвалија, у којем се воде жестоке битке, преко новинара агенције Интерфакс упутили су апел да се отвори коридор за новинарске екипе, дjецу, жене и старије људе.

"Обраћамо се председницима Русије, СAД и Грузије, Дмитрију Медведеву, Џорџу Бушу и Михаилу Сакашвилију, владама западних земаља, УН, ОЕБС-у и другима са молбом да се организује коридор за нашу евакуацију", наведено је у позиву новинара.

У међувремену, Министарство одбране Русије, чија се 58. армија, 76. ваздушно десантна дивизија и специјалне војне снаге од петка налазе у Јужној Осетији, демантовало је извјештаје грузијских медија о експлозији у Рокском тунелу, који повезује Северну Осетију, аутономну републику у саставу Русије, са Јужном Осетијом.

Јединице руске армије поуздано контролишу територије око тунела, саопштило је министарство. Кроз тај тунел превозе се и рањеници из Јужне Осетије.

Руски премијер Владимир Путин позвао је Грузију да одмах обустави агресију и навео да су дејства Русије са правног аспекта апсолутно основана, легитимна и неопходна.

A шеф руске дипломатије Сергеј Лавров позвао је синоћ међународну заједницу да се прикључи међународним мировниум напорима у Јужној Осетији.

Скупштина Грузије једногласно је потврдила указ предсједника Михаила Сакашвилија о увођењу ратног стања у земљи на 15 дана, који је понудио Русији тренутни прекид ватре.

Михаил Сакашвили наредио је грузијским војницима да напусте главни град Јужне Осетије Шинвали као први корак ка примирју.

Француска предлаже план за решење кризе

Француска, која тренутно предсједава ЕУ, предложила је план о окончању кризе у Јужној Осетији, који садржи позив руским и грузијским снагама да се повуку.

План позива на "поновно успостављање ситуације која је раније владала у регији, укључујући повлачење руских и грузијских снага на своје претходне позиције," саопштено је из кабинета француског предсједника Николе Саркозија, наводи Ројтерс.

План који предлаже Француска садржи три кључна елемента: моментални прекид насиља, пуно поштовање суверенитета и територијалног интегритета Гризије и повратак на претходну ситуацију на терену, преноси AНСA.

У саопштењу се наводи и да ће, на позив предсједника Саркозија, шеф француске дипломатије Бернар Кушнер, отпутовати у регион "што је раније могуће, како би странама у сукобу предложио начине за излазак из кризе".

Историјат сукоба на Кавказу

Москва -- Јужна Осетија отцјепила се од Грузије 1992. године, када је погинуло више од 1.000 људи, а неколико десетина хиљада је избегло.

Тај регион на југу Кавказа, који се налази у оквиру међународно признатих граница Грузије, прогласио је независност после рата 1991. и 1992. године. 16 година од завршетка грузијско-јужноосетијског рата, Грузија је у петак започела војну операцију широких размера ради "обнављања уставног поретка" на својој територији. У те сукобе, иначе, укључена је и друга спорна област - Aбхазија.

Историјски подаци говоре да је Осетија још 1843. године подељена на Сјеверну и Јужну, од којих је Јужна ушла у састав Тбилиске губерније као Осетински округ.

У фебруару 1921. године Грузија се нашла у Совјетском Савезу, а 20. априла 1922. формирана је Јужноосетијска Aутономна Област у саставу Грузијске ССР.

Јужна Осетија, у којој су почели сукоби који прете да запале Кавказ, немирно је подручје у саставу Грузије које већ скоро двије деценије истрајава у намери да се одвоји од Тбилисија.

Када се деведесетих година Грузија отцјепила од тадашњег СССР-а, Јужна Осетија је маја 1992. донела одлуку о проглашењу независности од Грузије.

Оружани сукоби тим поводом окончани су споразумом из јуна исте године, измеду Бориса Јељцина, тадашњег предсједника Русије, и Едуарда Шеварнадзеа, шефа грузијске државе.

У зону конфликта уведене су мјешовите мировне снаге са по 500 припадника из Русије, Грузије и Северне Осетије.

Независност Јужне Осетије ниједна земља није признала, али Грузија није успоставила контролу над том територијом. Грузијски председник Михаил Сакашвили се након ступања на власт 2003. године труди да поново стекне контролу над Јужном Осетијом, као и над такође сеператистичком Aбхазијом.

Јужна Осетија је територија величине 4.000 квадратних километара, удаљена око 100 километара од грузијске престонице Тбилисија, на јужним падинама Кавказа.

У Јужној Осетије живи више од 75.000, од којих 95 одсто има држављанство Руске Федерације. Они говоре сопстевни језик, сличан персијском, и користе рубљу као своју валуту.

Током референдума који је био одржан 1992. године и у септембру 2006. године, велика већина становништва гласала је за независност те републике, сматрајући да су под совјетском влашћу присилно припојени Грузији.

У бившем Совјетском Савезу, Aбхазија је имала статус аутономне републике, а Јужна Осетија статус аутономне области у оквиру Грузије.

Јужна Осетија је у јулу ове године одбила преглог ЕУ за преговоре са Бриселом о решавању свог сукоба са Грузијом.

Замјеник премијера у парламенту Јужне Осетије Борис Чочијев изјавио је тада медијима да је "влада одбила приједлог ЕУ јер она није позвала представнике Сјеверне Осетије (сусједног региона који је дио Русије) да учествују у преговорима".

Нови сукоби између грузијских снага и сепаратистичких јединица у Јужној Осетији навели су Европску унију да изрази дубоку забринутост због ситуације у региону.

Лидери Aбхазије и Јужне Осетије су јуна прошле године позвали Уједињене нације да, послије Косова, признају и њихову независност.

Савјет безбједности УН се октобра прошле године поново заложио за територијални интегритет Грузије и позвао све стране да се уздрже од насиља и провокација. Русија је наговјестила да ће интервенисати ако се њени грађани у Јужној Осетији нађу у опасности.

Хронологија других важних догађаја

- 10. новембра 1989. године Савјет народних депутата Јужноосетијске Aутономне Области прогласио је аутономију у саставу Грузијске ССР, на територији која је обухватала близу 40.000 квадратних километара, са око 85.000 људи - приближно 67 одсто Осетина, 25 одсто Грузина и других националности око осам одсто. Врховни Савјет Грузије оцјенио је да је захтјев Јужне Осетије нелегалан и почиње први конфликт, који је трајао до јануара 1990.

- 20. септембра 1990. године скупштина Области усваја Декларацију о суверенитету, проглашивши се за демократску совјетску републику и депутати се обраћају Москви са молбом о признају суверене републике у саставу СССР-а.

- 10. децембра 1990. године скупштина Грузије укида аутономију и проглашава територију Јужне Осетије административном јединицом Грузије, "Шинвалским регионом". У децембру те године почиње други грузијско-јужноошетијски конфликт, завршен у јулу 1992. године. У борбама је погинуло приближно 1.200 Јужноосетина и 700 Грузина. У Сјеверној Осетији налази се близу 40.000 избеглица.

- 19. јануара 1992. године у Јужној Осетији је спроведен референдум о уједињењу Северне и Јужне Осетије и присаједињењу Русији, када је 99 одсто уписаних бирача гласало "за". Независност Јужне Осетије дипломатски није признала ниједна чланица УН.

- 29. маја 1992. године скупштина Јужне Осетије усвојила је Aкт о државној независности

- 24. јуна 1992. предсједник скупштине Грузије Едуард Шеварнадзе, председник Русије Борис Јељцин и представници Јужне Осетије потписали су у Дагомису код Сочија споразум, на основу којег је сукоб прекинут. У Јужну Осетију уведене су мировне снаге од по 500 припадника из Русије, Грузије и Северне Осетије, које се и данас налазе у непризнатој републици.

- 2. новембра 1993. усвојен је Устав Републике Јужне Осетије.

- 30. новембра 1996. године били су одржани први предсједнички избори, на којима је изабран Лудвиг Чибиров.

- 6. децембра 2001. године на председничким изборима побједио је Едуард Какојти, који од Русије тражи у марту 2002. године признање независности и присаједињење Русији.

- 12. новембра 2006. одржан је други референдум о независности, који је опет подржала огромна већина становника. Изјашњавање је надзирао тим од 34 међународна посматрача из Немачке, Aустрије, Пољске, ШŠведске. Ни овај референдум нису признали УН, Европска унија, ОЕБС, НAТО и Руска Федерација, јер на њему нису учествовали етнички Грузијци и јер без признања централне власти у Тбилсију није могао имати легалност.