Санкције патријарху Кирилу: Италија уз Бугарску изразила резерве

БРИСЕЛ - Италија се придружила Бугарској у изражавању резерви према приједлогу да поглавар Руске православне цркве (РПЦ) патријарх Кирил буде обухваћен новим пакетом санкција Европске уније (ЕУ) против Русије.

Истовремено, поједине чланице имају примједбе и на друге мјере из предложеног 21. пакета санкција, пише данас бриселски Политико позивајући се на дипломатске изворе.

Према наводима једног од европских дипломата упознатих са преговорима, забринутост Италије проистиче из става Ватикана.

Она се односи на забринутост због могућности да санкције буду уведене поглавару једне хришћанске цркве, што би могло имати шире импликације.

Забрана виза за патријарха Кирила

Висока представница Европске уније за спољну политику и безбједност, Каја Калас, приједложила је увођење забране издавања виза за улазак у земље ЕУ патријарху Кирилу. Ова мјера је дио 21. пакета санкција против Русије.

Патријарх Кирил, близак савезник руског предсједника Владимира Путина, више пута је јавно подржао и оправдао руску такозвану специјалну војну операцију у Украјини.

Приједлог санкција патријарху Кирилу наишао је на снажно противљење Бугарске, земље у којој православно становништво чини значајан дио популације. Италија је, са своје стране, изнијела званичну резерву, односно примједбу.

Иако према дипломатској процедури ЕУ то не представља вето, захтијева додатне разговоре прије постизања било каквог договора.

Нова тачка спора: Ограничење цијене нафте

Упоредо са расправом о санкцијама Кирилу, дипломате држава чланица истовремено разматрају и приједлог који се односи на ограничење цијена руске нафте. Према приједлогу канцеларије Каје Калас, требало би одложити ревизију постојећег цјеновног лимита, који тренутно износи 44 долара по барелу.

Овај лимит би, уколико се не донесе нова одлука до средине јула, аутоматски био повећан, што би могло имати значајне посљедице на тржиште и руске приходе.

Грчка, Малта и Кипар, чији бродарски сектор има значајну улогу у транспорту руске нафте, успротивили су се одлагању ревизије тог ограничења, наводе исти дипломатски извори за бриселски портал. Ове земље су и раније показивале отпор сличним мјерама.

Грчка и Малта раније су се противиле и приједлогу забране пружања поморских услуга руским бродовима, због чега је та мјера привремено повучена из преговора.

21. пакет санкција против Русије

Једна од спорних тачака у новом пакету санкција јесте и приједлог забране уласка у Европску унију бившим руским борцима. Према дипломатским изворима, резерве у вези са овим приједлогом изразиле су Француска и Италија.

Двадесет први пакет санкција против Русије, који је Каја Калас представила 9. јуна, усмјерен је на руски војно-индустријски и финансијски сектор. Према оцјени Европске уније, овај пакет треба да ослаби подршку наставку рата у Украјини.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.