Садам Хусеин у посљедњим тренуцима живота се није молио Богу, није тражио опроштај, био је јак до краја

Бивши предсједник Ирака Садам Хусеин, који је осуђен на смрт вјешањем и погубљен 2006. године, остао је јак до самог краја, не показавши ни најмањи знак страха нити покајања у посљедњим минутима живота, прича данас бивши савјетник за националну безбједност Мувафак ал-Рубаи, који је надгледао вјешање.

Сједећи у својој канцеларији у Багдаду, у чијој се позадини налази статуа Садама око чијег врата виси уже којим је објешен, он се присјећа последњих тренутака пред извођење некадашњег диктатора на вјешала, преноси АФП.

- Да ли је био злочинац? Јесте. Убица? Јесте. Крвник? Јесте. Али је остао снажан до краја - тврди Рубаи.

Он се сјећа да је Садам ушао сам код њега у просторију затвора гдје је погубљење извршено прије седам година, а носио је сако и бијелу кошуљу, понашао се нормално и опуштено, не показавши ни трунку страха. 

- Наравно, неки људи су тражили од мене да кажем како се оневестио или да је био дрогиран - напомиње Рубаи и истиче - Нисам од њега чуо ни ријеч о покајању, није се помолио Богу за милост, нити је тражио опроштај, као што би, свакако, учинио неко ко ће умријети за који минут.

Рубаи је, каже, потом одвео Садама, који је имао лисице на рукама и држао Куран, код судије који му је прочитао оптужницу, а Садам је поновио:

"Смрт Америци! Смрт Израелу! Живјела Палестина! Смрт персијским свештеницима!"

Након тога, Рубаи је одвео Садама у просторију са вјешалима.
- Застао је, погледао у вјешала, затим у мене, па спустио поглед... и рекао: "Докторе, ово је за мушкарце" - препричава Рубаи.

Када је дошао тренутак да се попне на вјешала, ноге су му биле још везане, па су Рубаи и остали морали да га одвуку до степеница.

Непосредно прије вјешања, свједоци су му добацили подругљиво: "Живео Мухамед Бакр ал-Садр!" и "Моктада, Моктада!", што се односило на Садамовог противника који је убијен за вријеме његове владавине и на његовог рођака, који је дошао на чело моћне милиције послије 2003.

Садам је одговорио: "Зар су то мушкарци?" и, прије него што је повучена полуга, почео је да рецитује стихове из Курана, које није успио да изговори до краја:  "Потврђујем да нема другог Бога сем Алаха, а Мухамед...", и то су биле његове посљедње ријечи.
- Никада нисам имао тако чудна осјећања - каже данас Рубаи, који је трипут стављен иза решетака током Садамове владавине.

- Он је починио небројене злочине и заслужио је да буде објешен још хиљаду пута, али то што сам тада осјетио, било је веома чудно. Просторија је била пуна смрти - каже он.

Садам Хусеин, који је владао Ираком током више од двије деценије обиљежене бруталном репресијом, погубним ратовима и оштрим међународним санкцијама, објешен је пошто је осуђен за злочине против човјечности због убијања 148 шиитских сељака у Дуџаилу 1982.

Био је предсједник од јула 1979. до марта 2003. године, када је изведен напад на Ирак под вођством САД, а америчке снаге су га у децембру исте године пронашле у рупи на једној фарми гдје се дотад скривао.

Погубљен је три године касније, 30. децембра 2006. године, послије кратког суђења. 

Неки Ирачани, посебно сунитски Арапи, са носталгијом се сјећају времена Садамове владавине, нарочито периода унутрашње стабилности, који је у суштој супотности са бруталним насиљем у које је земља уронила откако је он збачен.

Садама се, такође, са великим поштовањем сјећају и неки Арапи, који га памте по рату са Ираном вођеним од 1980. до 1988. године, сукобљавању са САД, нападима на Израел, али и по спокоју са којим је отишао у смрт.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.