САД регрутују хакере тинејџере

Вашингтон - Челна позиција САД у сфери “сајбер ратовања” одавно је уздрмана, а након што су инострани хакери успјешно провалили у системе великих компанија и инфраструктурних система и почели да нападају чак и рачунаре Секретаријата за државну безбједност САД донијета је нова стратегија, преноси Б92.

Регрутују се нови хакери – што млађи, то бољи.

Новоосновани “сајбер командни центар” САД саопштио је прошле недјеље да формира 13 тимова програмера и компјутерских експерата како би одговорили на све учесталије хакерске нападе из Кине и Кореје.

Ти тимови имаће офанзивну улогу и биће припојени Државној безбједносној агенцији (NSA), па америчка секретарка за државну безбједност Денет Наполитано жели да састави своју екипу – 600 хакера који ће “играти у одбрани”, пише Њујорк тајмс.

Њихов циљ неће бити напади, већ држање хакера из других земаља на дистанци.

За тај, мање атрактиван задатак потребна је свјежа крв, а она се тражи по први пут у средњим школама.

- Морамо да им покажемо колико је то кул и узбудљиво. Морамо да им покажемо да је њихово умијеће важно и за јавни сектор - каже Ед Скудис, један од највећих америчких стручњака за компјутерску безбједност.

Регрутација се обавља на прилично једноставан начин, у средњим школама широм Америке организују се такмичења рађена по војним програмима, тзв. “NetWars”, који младим компјутерским чаробњацима пружају осјећај као да се такмиче у некој видео игри.

Њихове резултате, а наравно и понашање у такмичарском окружењу, прате и агенти безбједносних агенција.

Међу кандидатима предност имају они са кочопернијим ставом.

- Волим да растављам ствари. Увијек хоћу да знам како могу да натјерам ствари да раде нешто друго - каже 18-годишњи Колин Берман, који са другом из разреда Арланом Јаском биљежи сјајне резултате.

Задатак младих генијалаца је много “узвишенији” од уништавања туђих сајтова, сматрају неки хакери.

- Желите људе који се питају како ово ради?. Али најбољи од њих су они који дају одговор на то питање, а затим га искористе да обрну ствари - каже Алан Пелер, оснивач колеџа SANS који се бави обуком професионалаца за компјутерску безбједност.

Американци су дио инспирације да школска такмичења користе на овај начин добили баш од конкуренције – из Кине, гдје војска сваког прољећа организује сличне манифестације на којима најбољи постају “нова генерација дигиталних ратника”.

Дио разлога за “узбуну” је и то што је Тана Даилина, једног од побједника низа школских такмичења 2005. године, умјесто тада незаинтересоване владе САД регрутовао неко други – убрзо је ухваћен након провале у систем Пентагона и слања неких информација на сервере у Кини.

- Ми такве програме нисмо имали у САД, ништа није постојало. Нико не учи ништа слично у школама. Ако не ријешимо тај проблем, бићемо у великом проблему - каже Пелер, који је и директор развоја SANS-а.

У средњим школама, па чак и у оним из које потичу највећи таленти, ипак, још нема никога ко се уско бави компјутерском безбједношћу.

Зато су се прошле године организовали ђаци – Берман и Јаска су са неколико другова основали Клуб за компјутерску безбједност (избацили су ријеч “сајбер” из назива, јер “звучи као да покушавате да будете кул, а нисте кул”).

Чланови клуба су почели да се пријављују на такмичења, добили су подршку професора, а затим су били међу тек неколико десетина ђака који су стигли до “Гувернеровог сајбер купа” на Универзитету Мејсон.

“Њујорк тајмс” истиче да су тамо затекли нешто што им је било најпотребније – друштво.

- За многе клинце овдје, који су углавном помало усамљеници, ово је први пут да имају своју клику. Коначно су могли да причају о свему што их занима, о технологији, програмирању. То их је одушевило - каже Пејлер.

Ђаци су осим друштва, имали прилику и да се опробају на пет нивоа задатака које војска користи за тестирање својих експерата.

Бодовали су се разбијање шифара, проналажење рањивости различитих система, провале на сајтове и базе података, а резултати су приказивани у реалном времену на великом семафору.

Чак трећина ђака је стигла до трећег нивоа, што је нешто што се сматра успјехом и за оне који имају седам до десет година искуства у том послу.

Најбољим тинејџерима су подијељене стипендије, а иза кулиса су многи вјероватно и врбовани.

Ипак, за ангажман је потребно и нешто више.

- Проблем код рада за владу је то што ћеш мање зарадити, све је спорије, сада се крешу буџети, а и бирократија те кочи на сваком кораку. На крају, не можеш ни да причаш много о ономе што радиш. Просто, није довољно забавно - рекао је 17-годишњи Јаска и послао јасан сигнал властима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.