САД послале највећи ратни брод на свијету из Сплита у Карибе

КАРАКАС - Америчка поморска ударна група предвођена највећим ратним бродом на свијету, носачем авиона USS Gerald R. Ford, стигла је у карипске воде након што је крајем 24. октобра испловила из Јадранског мора, потврдила је америчка морнарица.

Долазак ове моћне флоте, предвођене носачем USS Gerald R. Ford који је испловио из Сплита, а коју је послао предсједник САД-а Доналд Трамп, долази у јеку растућих напетости с Венецуелом и серије контроверзних напада на бродове за које Вашингтон тврди да превозе дрогу, пише BBC.

Амерички адмирал и командант Јужне команде САД-а Алвин Холси рекао је да ће ударна група носача авиона појачати заједничке снаге које се већ налазе у зони одговорности, укључујући Амфибијску спремну групу Iwo Jima и експедицијску јединицу маринаца, у оквиру Заједничке оперативне групе „створене да порази и демонтира криминалне мреже које искориштавају границе и поморске домене“.

- Непоколебљивом преданошћу и прецизном употребом наших снага, спремни смо да се боримо против транснационалних пријетњи које настоје дестабилизовати нашу регију. Распоређивање ударне групе носача авиона USS Gerald R. Ford представља кључни корак у јачању наше одлучности да заштитимо сигурност западне хемисфере и сигурност америчке домовине - рекао је адмирал Алвин Холси, командант SOUTHCOM-а.

Највећа америчка војна присутност у деценијама

Према саопштеењу америчке морнарице, ударна група је јуче, 11. новембра, ушла у подручје одговорности Јужне команде САД-а (SOUTHCOM), које покрива Средњу и Јужну Америку. Формацију чине носач авиона USS Gerald R. Ford, на којем се налази више од 4000 морнара и десетине борбених авиона, те разарачи с навођеним пројектилима и друга помоћна пловила.

Портшарол Пентагона Шон Парнел изјавио је да ће ове снаге "ојачати способност САД да открива, надзире и омета незаконите актере и активности које нарушавају сигурност и просперитет Сједињених Држава". Додао је да ће мисија помоћи у "ометању трговине наркотицима и сузбијању криминалних мрежа у регији".

Уз присуство ове формације, Васхингтон сада има највећу војну силу у Латинској Америци и Карибима у посљедњих неколико деценија. У регији се већ налази нуклеарна подморница, више борбених авиона и хиљаде америчких војника стационираних у Порторику и околним базама.

Аналитичари упозоравају да би слање овако велике поморске флоте могло додатно дестабилизовати регију, која је већ погођена сиромаштвом, кријумчарењем и политичким тензијама.

- Ово је демонстрација силе, али и позив на опрез – Кариби би могли постати ново жариште глобалних напетости - изјавио је за BBC један бивши амерички дипломат.

Упозорења

И док Вашингтон наглашава да је циљ операције борба против међународног криминала, латиноамерички лидери упозоравају да би америчка војна интервенција могла "поново отворити старе ране" у односима између Сједињених Држава и земаља региона.

Венецуелански предсједник Николас Мадуро оштро је реаговао на долазак америчких снага, оптуживши Вашингтон да "измишља кризу" како би покушао свргнути његову социјалистичку владу. "

- Ово није борба против дроге, ово је борба против наше независности - изјавио је Мадуро у обраћању државној телевизији, оптужујући САД за "провокацију под маском борбе против криминала".

Напетости расту и између САД-а и Колумбије, чијег је предсједника Густава Петра Трамп назвао "насилником и лошим момком". Као одговор, Петро је наредио колумбијским сигурносним снагама да обуставе размјену обавјештајних података с америчким агенцијама све док, како је рекао, "не престану напади на бродове и угрожавање живота цивила". На платформи Икс додао је да борба против наркотика "мора бити подређена људским правима карипског народа".

Америчка војска наставља с нападима на бродове за које тврди да превозе наркотике, уз објашњење да су такве акције "нужне за заштиту америчког друштва". Према подацима међународних проматрача, изведено је најмање 19 таквих напада у карипском мору и источном Пацифику, у којима је убијено најмање 76 људи.

Раније ове седмице, у још два напада на Пацифику, погинуло је шест особа, што је изазвало додатне критике међународних организација које упозоравају да САД "без суђења и доказа" напада цивиле под изговором борбе против наркотика.

Предсједник Доналд Трамп почетком новембра је, у интервјуу за CBS, одбацио оптужбе да планира свргавање венецуеланске владе или покретање рата против ње, али је истовремено оправдао војне нападе на бродове.

- Сваки брод који видите разорен, убија 25.000 људи од дроге и уништава породице диљем наше земље. Ми не ратујемо с Венецуелом, ми ратујемо с картелима који убијају нашу дјецу - рекао је Трамп.

На питање планира ли САД копнене ударе на Венецуелу, амерички предсједник није желио дати јасне одговоре.

- Нећу рећи шта ћу учинити с Венецуелом, хоћу ли то учинити или нећу. Али рећи ћу да ниједан непријатељ Сједињених Држава не би требао спавати мирно  - поручио је.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.