САД: Базени широм земље се затварају због недостатка спасилаца

Почетком љета уобичајена плата спасиоца била је 16 долара (15,7 еура) по сату, док сада базени нуде 20 долара (19,3 еура) по сату.

Недостатак спасилаца на националном нивоу, изазван пандемијом ковида-19, довео је до тога да базени широм Сједињених Америчких Држава ограниче радно вријеме, редукују програме, а неки су потпуно затворили врата.

Велики градови широм Америке су се нашли у неприлици, а из Америчког удружења спасилаца кажу да ће овим проблемом бити погођена трећина базена у земљи.

Њујорк је отказао јавне пливачке програме, а Хјустон и Чикаго нису ни отворили неке од јавних базена како је планирано.

„Недостатак људи је реалан проблем", рекао је Моти Елијаху, тренер спасилаца, за ББЦ.

Он је процијенио да је обучио 1.300 спасилаца у протекла четири мјесеца и примијетио да је потражња за овим радницима већа него икада раније.

Елијаху је рекао да су на Лонг Ајленду, у Њујорку, базени очајни за спасиоцима и да се утркују за њихове услуге.

Почетком љета уобичајена плата спасиоца била је 16 долара (15,7 евра) по сату, док сада базени нуде 20 долара (19,3 евра) по сату.

„То није само у Њујорку, дешава се буквално широм земље", додао је он.

„Криза је", рекао је Бернард Ј. Фишер, директор за безбједност и здравље у Америчком удружењу спасилаца.

Његова организација рачуна да ће половина свих базена имати исти проблем до септембра и да повећање плата неће ријешити проблем.

„Разлог је једноставно у томе што не обучавамо довољан број спасилаца који нам је потребан да бисмо обновили оне бројке које смо имали прије пандемије", рекао је Фишер.

Прије пандемије ковида, било је око милион сертификованих спасилаца доступних за рад сваког љета, додаје Фишер.

Међутим, пандемија је то пореметила, пошто је мање људи ишло на купање или се обучавало за спасиоце.

Ова професија захтијева обнављање сертификата на сваке двије године.

Дакле, не само да је ово занимање привукло мање нових интересената током пандемије, већ су и многим радницима истекли сертификати.

Проблем представљају и визе.

Многи спасиоци су студенти из иностранства, рекла је Линдзи Мондик, стручњакиња за безбједност на води из организације YМCА, која у оквиру свог система посједује хостеле и бави се омладинским спортом.

Када су САД увеле ограничења око студентских виза у јуну 2020, ограничиле су и број спасилаца.

Како мјере поводом пандемије попуштају, тако се и визе враћају, али мањак ових радника и даље остаје.

„Већ неколико година смо забринути због потенцијалног недостатка спасилаца", рекла је Мондик.

„Али рекла бих да су ковид-19 и тренутно скромно тржиште рада заиста погоршали ствари."

Уз велику потражњу и ограничену понуду, Мондик каже да YМCА нуди бонусе, повећава плате и позиције са пуним, умјесто са скраћеним радним временом.

У Финиксу, држава Аризона, нуди се и стимулативни бонус од 2.500 долара (2.450 евра) за сљедећих 500 спасилаца који буду ангажовани, каже Фишер.

Кајла Стикелман (19) спаситељка у стамбеном насељу у Њујорку, тренутно зарађује 16,25 долара (16 евра) по сату, али је рекла да разматра велики број других, боље плаћених понуда.

И охрабрује пријатеље да се пријаве за посао, али већина није заинтересована.

„То је због сертификата, скуп је", објаснила је Стикелман.

YМCА сада покрива трошкове обуке у нади да ће привући још кандидата.

Фишер мисли да ће и други послодавци морати да учине исто, у супротном, број спасилаца ће остати знатно испод потражње, чак иако им се плате повећају.

„Тренутно Титаник тоне и остао је само један чамац за спасавање. Није важно колико новца баците на особу која одлучује ко це ући у цамац", рекао је Фишер.

Ако више људи не добије сертификат, недостатак ће потрајати и родитељи, као што је Ђовани Ојола, имаће проблема да одведу дјецу на локални базен.

Када су се Ојола и његова осмогодишња ћерка појавили на локалном базену у Бронксу, у Њујорку, наишли су на дуг ред и открили да је предвидени број мјеста вец попуњен.

„Не желим да јој сломим срце. Радује се овоме", помислио је Ојола.

Одвезли су се преко града до другог базена, да би тамо открили да је затворен.

Он сматра да је овај недостатак спасилаца „некако случајан", иако је додао да га „послије пандемије више ништа не изненађује".

Без адекватног приступа базенима, Фишер брине да ће људи хрлити на купалишта на којима нема спасилаца, што значајно повећава ризик од утапања.

„Ако не почнемо да рјешавамо такву кризу ове године, сљедеће ће бити још горе, што једноставно не могу да замислим", рекао је он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.