Руски војни извјештај: Сукоб са НАТО до 2030.

МОСКВА - На проширеној сједници Колегијума Министарства одбране Руске Федерације, одржаној у Москви уз присуство предсједника Русије Владимира Путина и министра одбране Андреја Белоусова, званично је сумиран војни и стратешки биланс 2025. године у оквиру операција у Украјини, уз осврт на друге безбједносне пријетње.

На сједници Колегијума Министарства одбране Руске Федерације изнијете су кључне оцјене о току и резултатима војних операција у 2025. години. Према изнијетим подацима, руска армија је током године у Украјини ставила под контролу више од 300 насељених мјеста, што практично значи напредовање темпом од једног насеља дневно, укључујући и више оперативно важних градова, док је иницијатива на фронту, како је наглашено, остала у рукама Москве током читаве године.

Предсједник Путин је 2025. означио као прекретницу у извршавању задатака, нагласивши да Русија има разлога за понос због дјеловања војника и официра на првој линији фронта. Посебно је скренута пажња на стални раст борбених могућности Оружаних снага Русије, уз непрекидан прилив савремених средстава — од ракетних система, беспилотних летјелица и роботизоване технике, до нових подморница и бродова, којих је током године у састав Ратне морнарице ушло укупно 19, уз више нових подводних платформи. Путин је нагласио да ће системи попут „Посејдона“ и „Буревестника“ још дуго остати јединствени у свијету.

Белоусов: Украјина изгубила 1,5 милиона војника

Министар одбране Андреј Белоусов изнио је детаљну оперативну слику, нагласивши да су темпа напредовања групација „Исток“, „Центар“ и „Запад“ у односу на 2024. годину повећана за 1,5 до 2 пута, као и да број ослобођених насеља и квадратних километара територије за око трећину премашује прошлогодишње показатеље. Он је оцијенио да је обрушавање украјинске одбране неизбјежно, те да то сада признају и западни покровитељи Кијева. Можемо констатовати да је руска стратегија усмјерена прије свега на слом украјинске армије, а не искључиво на територијална освајања. Белоусов је навео да су Оружане снаге Украјине од почетка рата изгубиле преко 1,5 милиона људи, од чега више од 500.000 током ове године.

У излагању је посебно истакнут значај стварања „безбједносне зоне“ у пограничним областима, чиме је, како је речено, значајно умањена пријетња упада у Белгородску, Курску и Брјанску област. Међутим, остаје непознато да ли ће руска армија у том смислу обуставити евентуалне продоре у Сумској области. Даље је наведено да ће ослобођење Купјанска, чија је позиција тренутно врло загонетна, проширити безбједносни појас у Харковској области, док ће заузимање Красног Лимана, који пада у „полуокружење“, отворити пут ка блокирању Славјанска, а Константиновка је означена као кључ за читаву Дружковско-Краматорско-Славјанску агломерацију.

Сукоб са НАТО 2030.

На крају, Белоусов се осврнуо и на геополитички контекст, отворено говорећи о могућности ширег сукоба са НАТО. Он је поновио да Русија не жели рат са Европом, али да политика НАТО-а и европских држава, по процјенама Москве, ствара предуслове за наставак војне конфронтације у наредним годинама, са временским хоризонтом око 2030. године, што Русију приморава да већ сада планира дугорочно и системски. Овакве изјаве са руске стране постале су врло учестале након Путинове изјаве почетком овог мјесеца. И он је тада изјавио да Европа иде у смјеру рата са Русијом. Том приликом је запретио да ће се тај рат, за разлику од овог у Украјини, водити другачије и да ће кратко трајати, преноси ТВ Фронт. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.