Фото: Русија ће задржати војно присуство у Сирији са новом влашћу
МОСКВА - Русија ће задржати војно присуство у Сирији, али у мањем и другачије организованом обиму, кроз заједничке центре за обуку, војне савјетнике и приступ кључној инфраструктури, укључујући базу и луку у Тартусу, оцјењује руски политиколог и стручњак за Блиски исток Кирил Семјонов.
Поводом саопштења сиријског Министарства спољних послова да су Сирија и Русија, након годину и по дана преговора, потписале Меморандум о разумијевању, којим ће бити уређен статус руских војних база у Тартусу и Хмејмиму, Семјонов је оцијенио да договор са новим сиријским руководством показује да Москва успијева да на одређени начин сачува своје позиције у региону и настави војну сарадњу са Дамаском.
„Јасно је наведено да ће то бити заједнички центри за обуку, гдје ће руски војници и руски војни савјетници долазити како би обезбјеђивали војну обуку нове сиријске армије и тако даље. Такође, колико схватам иако нисам читао руску верзију меморандума, Русија ће вјероватно задржати могућност коришћења аеродромских писта, ваздухопловних објеката и, сходно томе, луке у Тартусу, која ће такође бити доступна руским војним бродовима, иако ће сама ваздухопловна база припадати Сирији. То ће бити заједничка база, а не искључиво руска“, оцјењује Семјонов.
Он је истакао да ће војно присуство Русије у Сирији бити реорганизовано у складу са новим околностима. Према договору двије земље, сиријска држава преузеће управљање цивилним објектима, укључујући аеродром Хмејмим и комерцијални дио луке Тартус, који би требало да буду постепено укључени у цивилну управу земље.
Војни објекти би требало да буду пренамијењени у заједничке центре за обуку и оспособљавање, док би транзиција требало да буде завршена у року од три мјесеца, након чега ће нови договори ступити на снагу.
Министарство спољних послова Сирије назвало је споразум најзначајнијим догађајем од почетка преговора и оцијенило да он отвара нову етапу у билатералним односима.
Семјонов оцењује да, упркос спољним притисцима, овим договором Сирија показује спремност да сачува партнерске односе са Русијом, а да договори Москве и Дамаска о судбини руских војних база отварају могућности за нови формат сарадње, укључујући војну и хуманитарну сферу.
Семјонов сматра да је промјена улоге руског контингента логична након пада с власти Башара ел Асада, јер су се промијениле и околности и ранији циљеви руског присуства.
На питање шта овај споразум говори о односима Москве и новог сиријског руководства Семјонов каже:
„Он прије свега говори о томе да се Москва и Дамаск враћају партнерским односима, jер да су односи између Москве и Дамаска били нарушени и оптерећени различитим неспоразумима тешко да бисмо могли да говоримо о томе да је руско присуство у Сирији уопште могуће сачувати, поготово што је Дамаск изложен озбиљном спољном притиску како од стране Европске уније, тако и од стране Сједињених Држава. Сетимо се да је у америчком Конгресу својевремено говорено о томе да треба улагати напоре како би се смањило руско присуство у Сирији “.
Нови формат може да буде користан и Русији и Сирији, јер омогућава Москви да задржи присуство у региону, док Дамаск добија подршку у обнови војске и реализацији хуманитарних пројеката.
Говорећи о будућој улози Русије у региону, Семјонов оцјењује да ће се њено присуство и утицај за сада постепено смањивати, прије свега због тога што је Москва у овом тренутку има друге приоритете, укључујући сукоб у Украјини.
„Искрено, њена улога ће се за сада смањивати. То што смо се учврстили у Сирији, за сада представља максимум наших могућности, пошто је Русија тренутно усмјерена на сасвим друге проблеме и питања. То је свима јасно. Стога је важно да смо у неким аспектима смањили хистерију, а то се већ може сматрати великим достигнућем“, оцијенио је експерт.
Руске војне базе у Тартусу и Хмејмиму дуго су била кључна упоришта Москве на Медитерану и Блиском истоку. Њихов статус нашао се на столу преговора са новим сиријским руководством након свргавања бившег предсједника Башара ел Асада у децембру 2024. године.
Нове сиријске власти, по свему судећи, на Москву гледају не само као на глобалног играча, већ и као на актера који је заинтересован и способан да допринесе стабилности на Блиском истоку. Због тога би задржавање руских војних база у Сирији могло да буде у интересу нових власти у Дамаску.
Подсјетимо, руска војна интервенција у Сирији почела је 30. септембра 2015. године, након што је тадашња влада предсједника Башара ел Асада затражила војну помоћ Москве у борби против оружаних и терористичких група. Руска војска је интервенцијом помогла сиријским снагама да стабилизују фронт и поврате контролу над значајним дијелом територије.
Операција је била прва војна интервенција постсовјетске Русије у активним борбеним дејствима ван територије бившег Совјетског Савеза.
Ваздухопловна база Хмејмим налази се у близини медитеранског града Џабла, око 60 километара јужно од Тартуса, на мјесту некадашњег цивилног аеродрома. Од септембра 2015. године аеродром Хмејмим коришћен је као главна база руске авијације у Сирији, ангажоване у војној операцији против терористичких група.
Аеродром је служио као база за извођење ваздушних операција, транспорт људства и опреме, као и за пружање логистичке подршке руском војном контингенту.
Тартус је имао поморско-логистичку улогу и представљао је важан ослонац руске морнарице у Средоземљу. Објекат за логистичку подршку совјетској морнарици успостављен је 1971. године, а наставио је да функционише и након распада СССР-а. Касније је коришћен за снабдијевање и подршку руском војном контингенту током операција у Сирији.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.