Римљани панично бјеже из града

РИМ - Хиљаде успаничених Римљана напустило је град, а продавнице су затворене усљед најаве да је главни град Италије јуче требало да буде погођен разорним земљотресом.

Полиција се суочавала с огромним бројем позива грађана, па је отворена бесплатна линија како би их смирили.

Aгенција AНСA јавила је да је већи број грађана отишао у околна села, а велики број продавница у Риму је затворен.

Лист "Република" пише да се на радном мјесту појавило 18 одсто радника мање, а просвјетне службе су обавијестиле да је број ученика смањен за петину.

Потрес је најавио сеизмолог Рафаеле Бенданди, који је умро 1979. године.

Равнајући се према положају планета, сеизмолог је закључио да је баш јуче Рим требало да погоди разорни земљотрес.

Иако се тако нешто није догодило, подаци италијанског Института за геофизику и вулканологију кажу да су до половине јучерашњег дана у Италији забиљежена 22 мања земљотреса, али ни један није био разоран по Рим.

Бенданди је предвидио и земљотрес у Фријули 1976. године који је однио хиљаду живота, а 45.000 људи остало је без крова над главом.

Са друге стране, контроверзни италијански научник Ђампаоло Ђулијани, који је најавио потрес у Л’аквили, тврди да Риму ипак пријети опасност.

Ђулијани је само дан прије него што се тло затресло у Л’Aквили и однијело 300 живота, рекао да ће доћи до потреса.

Нико му није вјеровао, а чак је био и оптужен за лажну узбуну.

Суд га је ослободио оптужби, признајући да је научном методом предвидио потрес, мада није био прецизан у његовом лоцирању.

Иначе, Бенданди је постао познат још 1924. године, када је 4. јануара земљотрес погодио италијанску област Ла Марке. У новембру претходне године, Бенданди је код нотара уредно овјерио изјаву којом најављује земљотрес у области Ла Марке. Погријешио је у два дана, јер је у његовој изјави стајало да ће се земљотрес догодити - 2. јануара 1924, објаснио је "Дејли телеграф".

Бенданди, самоуки научник, умро је 1979. године. Никада није приложио научни доказ своје теорије да је земљотресе могуће предвидјети на основу кретања Сунца, Мјесеца и других планета Сунчевог система.

Ипак, постао је познат, не само у Италији, због тачног предвиђања земљотреса. Тако је "погодио" датум земљотреса који је 13. јануара 1915. погодио Aвецано, и том приликом однио 30.000 живота.

Бендандија је озбиљно схватио и италијански диктатор Бенито Мусолини, који га је одликовао Орденом витеза Реда италијанске Круне. Међутим, Мусолини је Бендандију такође забранио било какво јавно објављивање предвиђања, под пријетњом протјеривања из земље.

Рафаеле Бенданди рођен је 1893. године у Фаенци. Потиче из сиромашне породице. Послије завршетка основне школе похађао је курс техничког дизајна и постао шегрт код једног часовничара. Међутим, убрзо је показао изразиту склоност према астрономији и геофизици, па је израдио сопствени телескоп и сеизмограф.

Земљотресима се почео бавити послије великог потреса тла у Месини 1908. године. Послије повратка из рата, гдје је служио као механичар у италијанској војсци, 1920. године постао је члан Италијанског друштва сеизмолога. Убрзо је развио сопствену теорију о настанку земљотреса, коју је назвао "сеизмогеника". Желећи да што боље савлада цијелу проблематику, дане је проводио у пећинама Aпенинских планина, гдје је у осами учио.

Године 1959. Бенданди је према сопственим тврдњама, открио нову планету Сунчевог система, смјештену између Меркура и Сунца. Назвао је Фаенца, по родном граду.

Списи

Међу списима пронађеним послије његове смрти су и предвиђања о догађајима у будућности. Многи су их сматрали веома опасним, тако да су их покушали и спалити. Међутим, неколико фрагмената је спасено, а на њима се појављују године 2011. и 2012. Међутим, уз њих нису наведене било какве локације или евентуална помињања земљотреса.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.