Рат Аустралије и Јапана због китова

Хаг - Аустралија и Јапан, иначе пријатељске и економски снажно повезане земље, укрстиле су копља око лова на китове пред Међународним судом правде у Хагу, преносе агенције.

У току је изношење аргумента и доказа пред овим судом по оптужници коју је поднијела Аустралија, а која терети Јапан да спроводи лов који представља кршење међународних споразума и угрожава опстанак китова у Јужном океану.

У холандској пријестоници Хагу у току је необичан судски процес у којем војно-политички савезници и велики економски партнери Аустралија и Јапан воде правну али и медијску битку у вези са ловом на китове у међународним водама Јужног океана.

Иако земља сјеверне полулопте, Јапан највећи дио свог лова на китове спроводи на јужној, у водама близу леденог континента Антарктика.

Аустралија је прогласила један дио вода у којима се крећу јапански китоловци својом ексклузивном економском зоном, те је од 2008. године почела да шаље бродове чији је задатак да надгледају активности јапанских китоловаца у дијелу Јужног океана који је уточиште китова.

Ови аустралијски извиђачи снимили су фотографије крвавих сцена које су изазвали револт јавности и узбуркали духове међу борцима за заштиту живодне средине у Аустралији и Новом Зеланду, као она на којој се види како јапански китоловац вуче лешеве мајке и бебе кита.

Незадовољство јавног мњења у Аустралији присилило је владу ове земље да поднесе захтјев Међународном суду правде за заустављање лова на китове у међународним водама у Јужном океану.

Јапан је највећи спољнотрговински партнер Аустралије. Земља излазећег Сунца гута између 30 и 40 одсто цјелокупног аустралијског извоза природног гаса, угља и говедине, а Јапан је и велики купац аустралијског уранијума и других руда, вуне и воћа. Са друге стране, највећи дио електронике, аутомобила и производних машина које јужни континент увози долази управо из Јапана.

Аустралија је половином 2010. године поднијела тужбу Међународном суду правде теретећи Јапан да злоупотребљава квоте за лов у сврхе истраживања и тврдећи да нема разлога да се ови гигантски морски сисари убијају да би се проучавали, поготово што су јапански морепловци у протекле непуне три деценије већ усмртили око 10.000 китова, и на тај начин угрозили њихов опстанак.

Према тврђењу аустралијске стране, Јапан је на тај начин тако прекршио међународни споразум који забрањује комерцијални лов и Конвенцију о међународној трговини угроженим дивљим врстама флоре и фауне.

На судском саслушању које је почело прошле недјеље аустралијски правни заступници оптужили су Јапан за злоупотребу права на лов у научне сврхе и утврдили да је ријеч о маскираном лову у комерцијалне сврхе, јер се на бруталан начин убија непотребно велики број животиња чије месо на крају завршава у јапанским ресторанима и супермаркетима.

Јапански морнари вијековима лове китове а у модерно доба, Јапан је у току владавине цара Међија крајем 19. вијека почео организован лов на китове у удаљеним међународним водама како су то чиниле и друге државе.

Међутим, ова далекоисточна земља потписала је 1986. године декларацију Међународне комисије за лов на китове којом се забрањује комерцијални лов на ове крупне животиње, због чега су јапански китоловци били присиљени да своје активности наставе под окриљем научног истраживања.

Наиме, комисија забрањује својим земљама чланицама лов у комерцијалне сврхе, али им дозвољава лов у научне сврхе, те допушта лов у егзитенцијалне сврхе домородачким заједницама чији живот традиционално у битној мјери зависи од тог меса, као што су Инуити (Ескими) на Гренланду и у Канади.

Јапан се пред Међународним судом правде брани тврдњом да у тој земљи постоји изузетно дуга традиција конзумације меса кита, да је то обичај везан за јапанску културу и да западне земље покушавају да му наметну своје вриједности, при чему су необјективне, односно превише емоционалне.

Наиме, јапански представници сматрају да истраживање броја китова показује да они нису угрожена врста, те да су противници лова на китове игноришу објективне чињенице јер су опчињени чињеницом да ове животиње показују извјесни облик интелигенције у комуникацији, због чега се западњачки борци за заштиту животне средине склони томе да китове антропоморфизирају, односно доживљавају их сличним људима више него то што они заиста јесу.

Западне државе тако су се упустиле у једну врсту моралног крсташког рада у којем покушавају да цивилизују друге, мада би ера таквих покушаја требала да буде завршена а културна разноврсност прихваћења.

Судско саслушање у Хагу трајаће до 16. јула а пресуда 16 судија међународног суда очекује се у наредних шест мјесеци.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.