Берлин - Руски предсједник Владимир Путин сложио се с предлогом њемачке канцеларке Ангеле Меркел о формирању контакт групе за Украјину, саопштила је њемачка влада.

"Предсједник Путин је прихватио предлог њемачке канцеларке да се одмах оформи истражна комисија, као и контакт група, можда под руководством ОЕБС-а, како би се отворио политички дијалог", наведено је у саопштењу њемачке владе, извештава АФП.

Током разговора с Меркеловом у недјељу, Путин је истакао да су мјере које је предузела Русија потпуно адекватне и скренуо пажњу на несмањену "претњу насиљем ултранационалистичких снага", којом се излажу опасности руски грађани и рускојезично становништво у Украјини.

С друге стране, Меркелова је, поводом руске интервенције на Криму, пребацила Путину повреду међународног права, саопштио је синоћ у Берлину, послије телефонског разговора двоје државника, замјеник портпарола њемачке владе Георг Штрајтер.

Меркелова је пребацила Путину да је "неприхватљивом руском интервенцијом на Криму прекршио међународно право", рекао је Штрајтер и навео да је Меркелова подсјетила и на Будимпештански меморандум из 1994. године у коме се Русија обавезала на поштовање независности и суверенитета Украјине и постојећим ганицама.

Путин је, навео је Штрајтер, такође, прекршио и Уговор о Црноморској флоти из 1997. године, пренијели су синоћ немачки медији.

Шеф њемачке дипломатије Франк-Валтер Штајнмајер је данас, поводом ситуаицје у Украјини, нагласио да је врхунски приоритет да се постигне да Кијев и Москва међусобно разговарају и у изјави телевизији АРД рекао да би формирање међународне контакт групе у увом случају могло бити од користи.

Истовремено, премијер Русије Дмитриј Медведев је рекао да ће нови лидери у Кијеву "скончати своју владавину у новој револуцији и да ће пасти нова крв".

"Ако је Јанукович крив пред Украјином, онда нека оде послије процедуре за опозив и судите му. Све друго је безакоње. Такво преузимање моћи значи да ће владати нестабилност. Биће завршено новом револуцијом, новом крвљу", навео је Медведев на Фејсбуку.

Савјет федерације Русије (горњи дом парламента) одобрио је јуче Путинов захтјев за слање руске војске у Украјину ради заштите руских грађана и Црноморске флоте на Криму до нормализације стања у Украјини.

Раније данас, након уласка руских војних конвоја у Украјину, новоизабрани премијер Украјине Арсениј Јацењук оптужио је Русију за "проглашење рата", а у земљи је проглашена општа војна мобилизација као одговор Русији.

Понашање Русије је наишло на оштре осуде политичара са Запада.

NATO: Руси да повуку војску у базе

Генерални секретар NATO Андерс Фог Расмусен рекао је да све чланице Алијансе позивају Русију да брзо "деескалира ситуацију" у Украјини.

Чланице NATO су апеловале на "обе стране у кризи" да дођу до мирног ријешења кроз дијалог, уз посматраче под окриљем УН СБ или ОЕБС.

"Позивамо Русију да поштује све своје међународне обавезе, да повуче своје војне снаге у базе и да се суздржи од било каквих потеза било гдје другде у Украјини", рекао је Расмусен.

Нешто раније, њемачки шеф дипломатије Франк-Валтер Штајнмајер рекао је да руски војници морају да се врате у касарне и да би "контакт група" могла да буде дио ријешења у Украјини.

Штајнмајер сматра да је "врхунски приоритет" успостављање дијалога Кијева и Москве и оцијенио да би од помоћи могла да буде међународна група у чијем би саставу биле земље ЕУ, Русија, Украјина и можда УН. Штајнмајер је за њемачку телевизију АРД рекао да "на концу, резултат мора да буде да се руски војници врате у своје касарне".

Према његовим ријечима, од Организације за европску безбједност и сарадњу (ОЕБС) би могло да буде затражено да формира мисију која би утврдила чињенично стање на терену.

Штајмајер је додао и да постоји размимоилажење међу чланицама групе осам најјачих индустријских земља Г8 око тога да ли би Русију требало искључити из групе.

Истовремено, пољски премијер Доналд Туск позвао је Запад да примјени "чврст притисак" на званичну Москву због, како је навео, пријетњи руске власти Украјини.

"Једини начин да се Русија заустави и спријечи трагични конфликт у овом дијелу свијета јесте да Европа, САД и Канада примјене чврст притисак и покажу одлучност у томе", рекао је Туск у обраћању новинарима, а пренијела агенција АФП.

У Варшави је испред руске амбасаде данас протестовало више стотина људи, који су махали заставама Пољске, Украјине, Европске уније и Бјелорусије и носили транспаренте на којима су руског предсједника Владимира Путина поредили са Хитлером и Стаљином. Протест је одржан и у Чешкој.

Туск је позвао на примјену "мирне, уравнотежене, али истовремено чврсте и уједињене политике према Русији, која ће се базирати на неслагању према поступцима и саопштењима званичне Москве".

Пољски премијер сматра да тренутно не постоји директна опасност по његову земљу, али је додао да би "упорна нестабилност у Украјини, распад те земље или грађански рат на дуже стазе представљали значајну претњу".

Британци се повлачи из припрема за Г8

Велика Британија се повукла из припремних разговора за самит осам најразвијенијих земаља света - Г8, јер је Русија почела да гомила војнике на украјинском полуострву Крим.

Самит би требало да се одржи у руском црноморском граду Сочију.

Британски премијер Дејвид Камерон рекао је да министри из његове владе такође неће отићи на Параолимпијске игре у Сочи, које почињу 7. марта.

Секретар спољних послова Вилијем Хејг отпутовао је данас у Кијев, како би се лично састао са новим вођама у Украјини поводом кризе у тој земљи и начина да се она ријеши.

Хејг је пред полазак рекао да је изузетно забринут због нове ескалације ситуације.

Шеф британске дипломатије је навео да су му украјински званичници казали преко телефона да неће одговарати на руске провокације, а Хејг их је посавјетовао да "наставе тим курсом".

Хејг је рекао да ће Британија наставити да савјетује Русију да директно разговара са украјинским лидерима кроз министарске и војне канале.

Додао је да ће разговарати са украјинским властима о потреби да представљају цијелу земљу и да обезбједе да предстојећи избори у тој земљи буду фер.

Рим: Не покрећите неприхватљиву инвазију

Италија је апеловала на Русију да не покреће "тотално неприхватљиву" инвазију на Украјину, истичући своју изузетну забринутост због скорашњих догађаја на Криму.

У саопштењу канцеларије италијанског премијера Матеа Ренција се напомиње да Италија подржава захтјев међународне заједнице за поштовање суверенитета и територијалног интегритета Украјине, преноси Ројтерс.

Италија, која је чланица Г8, није најавила неучествовање на састанку те групе, који би требало да се одржи у јуну у Сочију, као што су то учиниле Велика Британија, Француска и САД.

Ренци, који је прошлог мјесеца дошао на премијерску функцију, данас је имао састанак са својим министрима спољних послова и одбране, пошто је претходно разговарао о ситуацији у Украјини с њемачком канцеларком Ангелом Меркел и француским предсједником Франсоа Оландом.

"Италија снажно апелује на Русију да избегне акције које би водиле погоршавању кризе и да свим средствима следи пут дијалога", наводи се у саопштењу Ренцијевог кабинета.

Словенци нуде псоредовање

Шеф словеначке дипломатије Карл Ерјавец изјавио је данас, уочи сутрашњег министарског састанка ЕУ, да ће предложити да Словенија посредује између Русије и Уније у кризи око Украјине.

Изражавајући забринутост због ситуације у Украјини, Ерјавец је рекао да је позиција Љубљане да се "мора одржати интегритет и суверенитет Украјине", пренијела је агенција СТА.

"Наша позиција ће бити да је потребно пронаћи ријешење путем политичког дијалога и дипломатије, јер рат у том региону може да представља катастрофу за стабилност Европе и шире", рекао је шеф словеначке дипломатије у мјесту Накло код Крања.

Ерјавец је, наводи словеначка новинска агенција, као "црни сценарио" упозорио на могућност дезинтеграције Украјине.

Према његовим ријечима, предлог да Словенија посредује узима у обзир добре односе са Русијом.

"Све вријеме смо указивали да је био потребан стални дијалог са Русијом", рекао је Ерјавец и оцијенио да је главна грешка Брисела поводом плана за потписивање споразума о асоцијацији и слободној трговини са Украјином била та што није вођен дијалог са Русијом.

Словеначки министар спољних послова изразио је очекивање да ће министри у Бриселу разматрати и питање што скорије финансијске помоћи Украјини, којој, према процјени, сада треба између 25 и 35 милијарди долара.

Аустралија: Русија да одступи

Аустралијски премијер Тони Абот оцијенио је данас да је руски упад у Украјину "неприхватљив", рекавши Русији "да одступи".

"Мислим да би сваки Аустралијанац, мислим да би људи широм свијета помислили у овом тренутку - даље руке од Украјине", рекао је Абот за телевизијску мрежу Нетворк тен.

Он је додао да то како се понела Русија није пријатељско и сусједско поступање, нагласивши: "Русија заиста треба да одступи".

Истакао је да је "једноставно неприхватљиво" за Русију да се војно мијеша у Украјини, описавши догађаје у тој земљи као "веома, веома забрињавајуће".

Абот је, међутим, одбио да спекулише о томе да ли би САД требало да употребе силу против било које руске војне акције.

"Али, просто, ово је неприхватљиво понашање. Не можете тек тако са војним снагама и агресивном намјером да пређете границу друге земље", поручио је Абот.

Опозициони лидер Бил Шортен нагласио је да Русија "треба да престане да се мјеша у украјинска посла".

"Оставите Украјину да настави на миран и демократски начин", рекао је он новинарима у Хобарту.

Министар спољних послова Новог Зеланда Мареј Мекали позвао је све стране укључене у кризу у Украјини да се "уздрже од било каквих акција које би могле да ескалирају напетости".

"Суверенитет и територијални интегритет Украјине мора бити поштован и очуван. Савет безбједности УН се састао да расправи то питање. Оно остаје предмет активног разматрања и Влада Новог Зеланда то изблиза прати", рекао је Мекали, а преносе новозеландски медији.

Новозеландски министар је нагласио да је Савет безбједности адекватно тијело да преузме вођство и додао: "Очекујемо да буде на нивоу своје одговорности".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.