Путин: Ако Украјина уђе у НАТО и крене на Крим, могућ рат

Танјуг
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Tanjug/AP Photo/Thibault Camus, Pool)

МОСКВА - Ако Украјина буде чланица НАТО и покуша силом да врати Крим, доћи ће до војне конфронтације између Русије и Алијансе, изјавио је вечерас предсједник Русије Владимир Путин на заједничкој конференцији за новинаре послије разговора са француским колегом Емануелом Макроном.

Он је навео да у доктринарним документима Украјине стоји да је Русија њен противник и да је могуће вратити Крим војним путем, пренио је Интерфакс.

Русију и даље покушавају да умире аргументацијом да је НАТО чисто одбрамбени савез, али су се грађани многих земаља на сопственој кожи увјерили колико је то тачно, рекао је Путин, пренио је Спутњик.

То су Ирак, Либија, Авганистан, а и велика војна операција против Београда без одобрења Савејта безбједности УН, која је далеко од онога што би мирољубива организација могла да изведе, подсјетио је руски лидер.

Он је казао да је Русија у војној стратегији Алијансе означена као противник.

“Између осталог, не можемо да занемаримо ово: у војној стратегији НАТО-а из 2019. године Русија је директно названа главном безбједносном претњом и противником. НАТО нас је означио као противника. При чему је примакао своју војну инфраструктуру све до наших граница”, истакао је Путин.

Према његовим ријечима, НАТО и његове државе чланице сматрају да је исправно да Русију понешто науче о томе гдје и како треба да распоређује оружане снаге и сматрају да је могуће захтијевати да се не изводе планирани маневри и вјежбе, а премијештање руских трупа на сопственој територији представља се као пријетња руске инвазије, у овом случају, на Украјину.

“Наводно, опасност осјећају и балтичке земље и друге државе - наши сусједи. На основу чега, није баш јасно. У сваком случају, то се користи као теза у циљу изградње непријатељске политике према Русији”, констатовао је Путин.

Он је додао да су главне забринутости Русије које су наведене у приједлозима за безбједносне гаранције игнорисане.

“Током разговора наставили смо да размијењујемо мишљења о руским приједлозима упућеним САД и НАТО-у о обезбјеђивању дугорочних правних гаранција безбједности”, рекао је Путин и набројао забринутости Москве у овој области.

Према његовим ријечима, „централне забринутости су, нажалост, игнорисане у одговорима добијеним 26. јануара од САД и НАТО”.

Говорећи о ситуацији на истоку Украјине, Путин је навео да је Кијев кренуо путем демонтаже Минских споразума.

“По мом мишљењу, свима је очигледно да су садашње власти у Кијеву кренуле путем демонтаже Минских споразума. Нема напретка у таквим фундаменталним питањима као што су уставна реформа, амнестија, локални избори, правни аспекти посебног статуса Донбаса. Још увијек није унијета у украјинско законодавство добро позната, барем за стручњаке, Штајнмајерова формула”, оцијенио је предсједник Русије.

Према његовим ријечима, Кијев наставља да игнорише „све могућности за мирну обнову територијалног интегритета земље кроз директан дијалог са Доњецком и Луганском”.

Руски предсједник увјерен је да при ријешавању ситуације у Украјини нема алтернативе Минским споразумима.

“Што се тиче Минских споразума, да ли су живи, да ли имају неку перспективу или не, сматрам да једноставно нема друге алтернативе”, нагласио је Путин.

Путин је скренуо пажњу на двосмислен став кијевских власти које “понекад кажу да ће поштовати (споразуме), понекад кажу да ће то уништити њихову земљу''''.

''''Актуелни предсједник (Украјине Владимир Зеленски) недавно је изјавио да му се не свиђа ниједна тачка из тих Минских споразума. Па свиђало се њему или не, то је - што је. Морају се реализовати, другачије се не може”, додао је руски предсједник.

Он је навео да се са француским колегом договорио да се чују након Макронове посјете Кијеву.

Како је навео, неколико Макронових идеја у потпуности могу да буду основа за даље заједничке кораке у Украјини.

Путин је на почетку свог обраћања навео да је састанак са Макроном протекао пословно, да је био информативан и користан.

Предсједници Русије и Француске разговарали су у Кремљу више од пет сати, скоро до поноћи по московском времену.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.