Први центар за одбрану од сајбер-напада

БЕРЛИН - Информатичко-хакерски ратови постају дио тајне дипломатије и добијају све већу политичку тежину. Сервери њемачке владе само су до октобра ове године забиљежили 1.600 покушаја упада, за разлику од њих 900 у читавој 2009. Највише их је дошло из Кине, пренијеле су агенције.

То је разлог због ког је њемачки министар унутрашњих послова Штефан Парис обавијестио медијску јавност да ће идуће године започети с радом први центар за обрану од сајбер-напада.

Ипак, нису сви у истој мјери заинтересовани за њемачке тајне информације. Трагови покушаја провала на владине сервере воде најчешће до Кине која се очито жели докопати разноразних технолошких и политичких тајни:

- Њемачка је земља високе технологије, са знатним искуством и знањем о њеној примјени. Наравно да други покушавају доћи до тих података - рекао је Парис.

Њемачка није прва којој је пало на памет да на једном мјесту окупи стручњаке "разбацане" по војно-обавјештајним институцијама и организује их у "сајбер-штаб". Aмериканци су то већ учинили изградњом Сајбер-команде још 2009, а Британци су прије два мјесеца најавили исту иницијативу. Острвске ће власти у своју "онлајн" заштиту потрошити милијарду долара.

У првом њемачком сајбер-центру тијесно ће сарађивати владини експерти, запослени у обавјештајним службама и представници свијета капитала, рекао је на прес-конференцији Штефан Парис.

Истовремено, владе многих земаља удвостручиле су напоре да успоставе већу контролу над информацијама да би спријечиле да доспију на интернет, након што је страница "Викиликс" објавила америчке повјерљиве документе, пише "Фајненшел тајмс".

Овај тренд изазива забринутост код оних који интернет сматрају највећом демократском силом ван домашаја влада.

Лист истиче да се Кини и другим ауторитарним режимима, који већ дуже контролишу приступ информацијама, сада придружују земље попут СAД које су огорчене због недавног објављивања америчких дипломатских депеша.

Стручњаци упозоравају да би нагласак на безбједности информација могао да отвори пут већем присуству влада у сајбер-простору.

Мотиви и приступи земаља су различити.

Мада амерички политичари тврде да нису вршили притисак на компаније да прекину пословне везе са "Викиликсом", јавне пријетње администрације да ће предузети законске мјере против странице и оснивача Џулијана Aсанжа, сигурно нису прошле незапажено, примјећује "Фајненшел тајмс".

Дигиталне браве

Међутим, постоји једноставни аксиом програмирања: за сваки програм који осигурава заштиту постоји програм који је може пробити. У најбољем случају, све што дигиталне сигурносне браве могу учинити је одгађање неминовног и индиректно стварање нове и интелигентније генерације сајбер-шпијуна и криминалаца, сматрају стручњаци.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.