Протести, рат и нова страница у Америци

Политичка превирања, убиства, протести, ратови не знају за пандемију.

 

Свијет јесте стао 2020. године због вируса корона, али превирања је било широм планете. Неке догађаје, поготово с почетка године, готово да смо заборавили због “ковида”. Ово је кратак подсјетник на неке од најзначајнијих тренутака који су обиљежили годину иза нас и промијенили токове историје

Убиство иранског генерала

Почетком године амерички дронови извели су напад на аеродром у Багдаду и погодили колону аутомобила. Међу пе­т жртава био је и ирански генерал Касем Сулејмани, командант јединица за специјалне операције. У моменту врло повишених тензија између Ирана и САД, убиство, међу Иранцима врло поштованог генерала, довело је свијет на ивицу новог блискоисточног рата. Касем Сулејмани важио је за блиског сарадника иранског вјерског вође, ајатолаха Алија Хамнеија и сматран је за могућег будућег иранског лидера, а његово убиство изазвало је гњев и протесте широм Ирана.

Хари и Меган одступили од краљевских дужности

Вијест која је одјекнула свијетом попут бомбе и оставила у чуду читаву јавност: принц Хари и војвоткиња од Сасекса Меган Маркл одлучили су да одступе са свих краљевских дужности и започну самосталан живот. У историји британске круне слична ствар се никада није догодила, па је иступ младог брачног пара довео читаву породицу у незавидну ситуацију.

Најважнија реакција данима је чекана, реакција 93-годишње краљице Елизабете. На крају, она је подржала унука и младу снаху поручивши да разумије њихове мотиве за тако радикалан потез. Хари и Меган изгубили су титулу “њихово височанство”, новац из јавних фондова за своје дужности и престали да представљају краљицу.

Антирасистички протести у САД

Крајем маја САД су устале на ноге због још једног у низу убистава Афроамериканаца од стране бијелог полицајца. Џорџ Флојд, 46-годишњи Афроамериканац, преминуо је у болници у Минаеполису након што му је један од полицајаца током привођења кољеном притиснуо врат. У видеу који је обишао свијет чује се како он узвикује: “Молим вас, не могу да дишем”, прије него што је престао да се помјера.

Смрт Џорџа Флојда покренула је лавину. Протести су почели у Минеаполису, а затим се прелили и на читаву Америку. Стотине хиљада људи марширало је улицама највећих америчких градова истичући да су и “црни животи важни”. У знак подршке Американцима протестовало се широм свијета - у Лондону, Берлину, Паризу. На врхунцу незадовољства полиција је немире додатно распиривала насилним поступцима, што је земљу довело готово до ивице анархије.

Експлозија у Бејруту

У бејрутској луци 4. августа одјекнуло је попут атомске бомбе. Амонијум-нитрат, који се најчешће користи као ђубриво, експлодирао је вјероватно због небриге током складиштења. Експлозија је потпуно разорила луку либанске престонице, околне зграде, више од 300.000 људи остало је без крова над главом, а погинуло најмање 150 особа.

Удар је био толико моћан да се осјетио и на Кипру, на удаљености од 240 километара, а фотографије разореног града подсјетиле су на сравњене Хирошиму и Нагасаки.

Демонстрације у Бјелорусији

Масовне демонстрације започеле су широм земље након побједе Александра Лукашенка на предсједничким изборима у Бјелорусији. Цијела земља дигла се на протесте који су, до краја године, скоро свакодневно завршавали хапшењем стотина грађана и присталица опозиције. Упркос томе, Лукашенко је остао чврст у намјери да остане у предсједничкој фотељи.

Рат у Нагорно-Карабаху

Вјековна тачка спорења Азербејџана и Јерменије, територија под формалном контролом Азера, али већински насељена Јерменима. Разарања, избјеглиштво, десетине погинулих војника на обје стране поново су потресли ову територију, о којој се преговара чак 28 година уназад. Ратно стање на Кавказу трајало је шест седмица уз мноштво жртава на обје стране. Рат је окончан потписивањем споразума између премијера Јерменије, предсједника Азербејџана и предсједника Русије, савезнице Јеревана. Дужност да патролирају и одржавају ред имају руски мировњаци, распоређени дуж линије фронта.

Побједа Бајдена на изборима у САД

Амерички избори за предсједника су догађај који уједињује највећу пажњу у односу на све друге изборе. Овогодишњи нису били изузетак, а томе је највише допринио сам актуелни предсједник САД Доналд Трамп који је изгубио изборе од демократе Џоа Бајдена, оптуживши га за крађу.

Избори одржани 3. новембра били су врло неизвјесни, предност у државама се наизмјенично мијењала, а често је износила и само неколико стотина или хиљада гласова. Крајњи исход гласања сазнали смо 7. новембра, када су водећи медији у САД објавили да је Бајден прикупио 279 електорских гласова од неопходних 270, а Трамп 214.

Иако су прошла готово два мјесеца од избора, Трамп још није признао пораз и честитао побједу Бајдену.

Пао договор о “брегзиту”

На самом измаку године, послије маратонских преговора, у посљедњи час Велика Британија и Европска унија постигле су споразум о трговини, чиме је омогућено да 1. јануара наступи “брегзит”.

Премијер Борис Џонсон рекао је да је све оно што је јавности обећано током референдума 2016. и на општим изборима 2018. године испуњено тим споразумом. Медији су ту вијест оцијенили као најбољи божићни поклон који су Британци могли да добију.

 

 

+++

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.