Проклетство другог мандата америчких предсједника

Вашингтон - Ако сте организација у Америци која у свом називу има ријеч патриотска, у свом програму критикујете актуелну администрацију предсједника Барака Обаме или сте повезани са републиканским покретом Чајанка, све до недавно постојале су велике шансе да пореска служба САД (ИРС) према вама има посебно оштар став у односу на неку либералну организацију, преносе агенције.

Таквим организацијама није било дозвољено да добију пореска ослобађања, а кад и јесте, на то су чекали у просјеку по 27 мјесеци, док су службеници ИРС-а код захтјева сличних невладиних група које су блиске демократама и либералним круговима за троструко мање вријеме доносили рјешења.

Такође, истрага која је накнадно спроведена, показује да је од конзервативних група тражено да доставе “немогућу документацију” само да би били одбијени.

Да, све то се дешавало до маја ове године у Америци 21. вијека. Прва жртва је пала: вршилац дужности пореске управе Стивен Милер поднио је оставку.

И то тек кад је сам Обама реаговао, назвавши цијели случај “нечувеним”.

Претходно је портпарол Бијеле куће Џеј Керни данима демантовао да постоје пропусти, или одговарао новинарима да не може да коментарише резултате истраге у овој и другим аферама које ових дана погађају Вашингтон.

Поред “пореске приче”, Обаму су шест мјесеци од тријумфа на предсједничким изборима над Митом Ромнијем погодила још два скандала - афера Бенгази и скидање листинга телефона новинара агенције Асошиејтед прес око цурења података у вези са истрагом око једне осујећене терористичке акције.

Да ли је у питању такозвано “проклетство другог мандата”, које деценијама погађа америчке председнике?

Професор угледног престоничког Универзитета Џорџ Мејсон и бивши функционер Стејт департмента Ричард Каузларић сматра да је досадашње искуство лидера САД показало да је други мандат увијек тежи од првог.

- Други мандат америчких предсједника је увијек испуњен проблемима, од личне до политичке природе - истиче Каузларић у разговору са дописником Тањуга у Вашингтону.

Треба подсјетити на аферу “Вотергејт” у другом мандату Ричарда Никсона, Клинтонових “игара” у Овалном кабинету са Моником Левински, такође у његовом другом мандату, као и ерупције напада на америчке снаге у Ираку за вријеме другог мандата Џорџа Буша млађег.

- Искрено, то је чудна ситуација, пошто четири године нису довољне за предсједника да испуни оно што жели, а онда осам година дјелује предуго - оцјењује Каузларић, док један од коментатора на популарном Националном јавном радију (НПР) предлаже пола у шали, а пола у збиљи да се амерички предсједник убудуће бира на само један мандат који би трајао шест година.

Сви се међутим слажу у једном - Обаму ће најтеже погодити порески скандал.

- Американци можда не могу да нађу Бенгази на мапи свијета или схватају у потпуности проблем око новинара АП-а, али су на оптужбе везано за пореску управу веома осјетљиви - додаје професор Џорџ Мејсона.

Оно што представља посебан проблем за Обаму је чињеница да тај случај смета како конзервативним, тако либералним круговима.

Конзервативци се, наравно, осјећају погођеним јер су били дискриминисани приликом захтјева за пореско ослобађање, док либерална јавност никада не воли превелико мијешање државе у приватне послове, а поготово не злоупотребу таквих овлашћења.

- Пореска управа је мјесто које Американци по традицији воле да мрзе - наводи се у коментару НПР-а.

Каузларић додаје да од када је та прича избила у јавност, 90 одсто Американца прати како ће се цијели случај завршити.

Када је у питању “Бенгази скандал” и оптужбе републиканаца да конзулат није био адекватно обезбјеђен 12. септембра прошле године када је убијен амбасадор Крис Стивенс и још тројица Американаца, Обама стоји нешто боље, али само зато што је главна мета напада бивши државни секретар Хилари Клинтон, а не он лично.

Звијезда у успону Републиканске партије Ренд Пол чак је изнио оцјену да Клинтонва због своје улоге у том случају нема шта да тражи на предсједничким изборима 2016. године.

Ипак, не треба заборавити да је и Обама већ посредно платио политичку цијену за то, јер је морао да одустане од кандидатуре амбасадора Америке у УН Сузан Рајс на функцију државног секретара.

Рајс је неколико дана након напада у Бенгазију рекла да он није био организован, већ да се ради о спонтаним демонстрацијама због анти-исламског филма са сајта “Јутјуб”.

Политички противници су одговорили, “да, спонтани демонстранти су дошли испред конзулата наоружани зољама и аутоматским оружјем”.

Након што је више од 100 конгресмена и сенатора потписало петицију против Сузан Рајс, Обама је одустао од њене кандидатуре.

- Као бивши службеник Стејт департмента сматрам да је код Бенгазија, на жалост, пажња превише пребачена на политику умјесто на то како да се обезбједе амбасаде - оцјењује Каузларић.

“Мајски скандали” дефинитивно удаљују Обаму од главних циљева његовог другог мандата - имиграционе реформе, строже контроле продаје оружја и смањења буџетског дефицита.

Новембар 2016. године је далеко календарски, а близу политички.

- Америчка сцена се већ припрема за сљедеће предсједничке изборе и зато се многе ствари политизују и од стране републиканаца и од демократа - закључује професор Каузларић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.