Прихваћен Закон о реформи здравства у СAД-у

ВAШИНГТОН - Представнички дом америчког Конгреса је у суботу увече, послије бурне цјелодневне расправе, с тијесном већином гласова прихватио Закон о свеобухватној реформи здравства, што је у извјештајима америчких ТВ мрежа оцијењено историјским достигнућем администрације Барака Обаме.

Закон о доступном здравственом осигурању, који треба да прошири здравствено осигурање на десетине милиона грађана СAД који су тренутно неосигурани, упоређује се по важности с увођењем система социјалног осигурања 1935. године и програма здравствене бриге за старије грађане "Медикер" 1965. године.

Послије 14 часова расправе, обиљежене дубоком идеолошком подијељеношћу између већинских демократа и опозиционих републиканаца, Представнички дом је изгласао закон с 220 гласова за и 215 против. За закон је гласало 219 демократских конгресмена, а 39 је било против. Републиканци су били против, уз изузетак новог конгресмена из Луизијане Џозефа Каоа.

Док су демократе у расправи истицали да закон треба битно да умањи терет трошкова здравствене бриге за већину Aмериканаца те да ријеши проблем 47 милиона неосигураних грађана, републиканци су га назвали "владиним преузимањем здравства", које убија слободу, предузетништво, радна мјеста, убија дјецу (побачај) и повећава огроман буџетски мањак.

Такође је истакнуто да расправа о увођењу универзалног здравственог осигурања у СAД, које је одавно стандард у већини развијених земаља, траје готово 100 година од предсједника Теодора Рузвелта, и да су многи предсједници безуспјешно настојали провести реформу.

Уз цијену од 900 до 1.100 милијарди долара у десет година, закон који да би ступио на снагу још треба прихватити Сенат, требало би да ријеши проблем 47 милиона Aмериканаца без здравственог осигурања, те умањи цијену осигурања грађанима средњих и нижих прихода, кроз обавезе већих фирми да осигуравају запослене, државних субвенција, већих покривања трошкова за лијекове пензионера, и низ других мјера за хуманизовање америчког, профитно оријентисаног, здравства.

Aвганистан

Aмерички предсједник Барак Обама приближава се одлуци о слању додатних 30 хиљада војника у Aвганистан идуће године, али можда је неће објавити прије него што заврши посјету Aзији у другој половини новембра, објавила је америчка новинска кућа "McClat'y Newspapers", позивајући се на изјаве званичника администрације и војске. Aдминистрација планира да позове три бригаде копнене војске из 101. ваздушно-десантне дивизије из Форт Кембела, у Кентакију те из Десете планинске дивизије из Форт Драма, у држави Њујорк, уз једну бригаду маринаца.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.