Преговори пред колапсом

КОПЕНХAГЕН - Није требало много времена да "историјски" самит УН о климатским промјенама уђе о потпуно хаотичну фазу, у којој су се развијене и земље у развоју до те мјере посвађале да је тешко предвидјети како ће и да ли ће у преосталих мање од двије седмице склопити договор.

Узрок спора је "дански документ" – припремна верзија коначног политичког договора о заустављању климатских промјена, која већи дио моћи око борбе с климатским промјенама даје у руке богатим земљама, а запоставља земље у развоју и УН. Верзију текста од 27. новембра прибавио је британски "Гардијан", а иако се не зна које су све земље учествовале у његовој изради, прича се о "ужем кругу повјерења" око СAД и Данске.

Истовремено, "Гардијан" сматра да су преговори пред колапсом.

Неколико часова након што је Гардијан објавио свој текст, сиромашне земље су исказале своју љутњу. Судански предсједник групе Г77, која представља велики дио земаља у развоју, рекао је како текст "краде сиромашним земљама атмосферски простор".

Главни УН дипломата Иво де Бер брзо је дао свој одговор, рекавши како се ради о "неслужбеном документу који су прије конференције због консултација добили неки људи. Једини формални текстови у УН процесу су они које напишу предсједници конференције у Копенхагену, на захтјев свих учесника".

Таква изјава није смирила сиромашне земље, које и даље причају о томе како документ уништава УН процес одлучивања и Протокол из Кјота. Земље у развоју су зато изнијеле своју идеју новог климатског споразума. Основна идеја била би да се богатим земљама одреде строге квоте за смањивање емисија угљен-диоксида, док би се на земље у развоју, као што су Индија, Кина или Бразил, примјењивао процес праћења, али им се не би унапријед одређивале фиксне квоте. Шансе да такав споразум буде потписан једнако су велике као и да се потпише "дански документ".

Иначе, четири највеће и најважније земље у развоју, Кина, Индија, Русија и Бразил, прије Копенхагена су, наводно, потписале заједнички документ у којем су назначиле негодовање око идеје да им се намећу фиксна смањења емисија гасова који изазивају ефекат стаклене баште. Богати је свијет, навеле су четири земље, до богатства дошао трошењем фосилних горива, па је одговорност за прве болне резове на њему.

Све је то, наравно, само увертира у глобални самит, на којем се с једне стране представници земаља чланица УН свађају око најситнијих детаља, док с друге стране експерти плаше присутне подацима о најтоплијој деценији у посљедњих 150 година, а у позадини цијеле приче одвија се контроверза око "проваљених" и-мејл порука научника с британског универзитета, које су већ почеле да прерастају у прави политичко-научни скандал.

Кина

Кинески представник у УН тактично је одговорио да још није видио документ о којем се прича, па не може давати мишљење.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.