Преговори делегација Русије и Украјине без договора: Москва инсистира на духу Анкориџа

ЖЕНЕВА – Трећи круг мировних преговора између Русије, Украјине и САД у Женеви завршен је без договора, јер се око кључних питања територија и безбједносних гаранција стране и даље не могу усагласити. Ипак, у дипломатским круговима влада умјерен оптимизам да наставак дијалога ипак може створити основу за будуће компромисе.

Општи је ово закључак након дводневних разговора вођених иза затворених врата, како би се коначно дошло до неких конкретних додирних тачака које би претходиле постизању мировног споразума и окончања рата у Украјини. Преговори су обухватили бројне састанке. Руски тим предводио је Владимир Медински, украјински тим Кирил Буданов и његови савјетници, док су САД представљали Стевен Виткоф и Џаред Кушнер.

Унутар украјинског тима дошло је до неслагања око приступа преговорима. Један дио тима подржавао је брз споразум уз посредовање САД, сматрајући да свако одлагање смањује шансе за дипломатско рјешење и отвара простор за нове војне активности Москве. С друге стране, чланови блиски ставовима бившег шефа кабинета Ермака били су скептични према уступцима око територија и наглашавали да било какво повлачење мора бити симетрично и праћено јасним безбједносним гаранцијама.

Током разговора иза затворених врата разматрани су конкретни механизми примирја, укључујући демилитаризоване зоне, надзор међународних тијела и планове координације повлачења снага.

Русија се противила присуству западних војних формација на територијама под својом контролом и инсистирала је да сва рјешења буду заснована на такозваном „духу Анкориџа“, оквиру договореном између предсједника Доналда Трампа и Владимира Путина током њиховог последњег састанка на Аљасци. Тај оквир предвиђа могућност компромиса око територија и безбједности, али без формално обавезујућих уступака.

Украјински предсједник Володимир Зеленски након преговора нагласио је да Кијев неће прихватити било какво једнострано повлачење снага из Донбаса или предају територије Москви. Он је истакао да сви компромиси морају бити засновани на симетричном повлачењу обе стране и јасним, правно обавезујућим безбједносним гаранцијама. Зеленски је додао да уступци без гаранција нису прихватљиви и да је важна флексибилност у техничким механизмима примирја.

• Американци тврде да има напретка

Амерички медији истичу да је ова рунда преговора омогућила значајан напредак у комуникацији страна, али да су основне разлике око контроле над Донбасом и безбједносних гаранција остале неријешене. Стевен Виткоф је навео да су разговори представљали трећу рунду настојања да се оконча најсмртоноснији сукоб у Европи од Другог свјетског рата и да је постигнут значајан напредак. Он је додао да ће стране обавијестити своје владе о резултатима и наставити преговоре наредних недјеља.

Директор Евроазијског безбједносног форума из Београда, генерал у пензији Митар Ковач, каже за „Глас Српске“ да је умјерен, опрезни оптимиста када је у питању постизање мировног споразума. Сматра да је још увијек далеко од договора који би задовољио руску страну и испунио њене почетне услове. Москва инсистира да било какво одрживо рјешење за Украјину захтијева од Кијева повлачење са области које још контролише у Донбасу, које су на референдумима у јесен 2022. гласале за припајање Русији. одустајање од НАТО амбиција, те демилитаризацију и денацификацију.

- Нема суштинског напретка у овим питањима. Питање безбједности Русије и руског народа остаје приоритет Кремља. Највећи проблем је што Немачка, Француска и Велика Британија инсистирају да Украјина настави са ратом. Ове државе не дозвољавају да се крвави сукоб заврши, упркос дипломатским настојањима САД. Зеленски, нажалост, пристаје на ту игру ратних европских елита. Док год буде новца и оружја за Украјину, ови глобалисти неће дозволити успостављање мира. С друге стране, Русија неће седети скрштених руку, те треба очекивати да подигне лествицу својих захтева, јер то одражава и опште стање на фронту - наводи Ковач.

• Трамп пуца на Крим

Амерички новинар Сејмор Херш објавио је у својој колумни да предсједник Доналд Трамп разматра идеју да укине економске санкције Русији и уђе у облике економске сарадње са Москвом, укључујући могућу сарадњу око развоја Крима као међународног туристичког центра. Херш наводи да би овај план подразумијевао укидање санкција и потенцијално признавање руске контроле над полуострвом у оквиру мирног договора.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.