Православни обичаји и традиција у свијету

Божићни обичаји у православном свијету разликују се од поднебља до поднебља. Сваки народ унио је дио властите традиције и обичаја у један од највећих хришћанских празника.

У Русији, гдје се Божић обиљежава према старом календару, дакле 7. јануара, обичај је да се породице окупљају за столом на Бадње вече. Послије поста, који престаје са појавом прве звијезде на небу, слиједи специјална божићна вечера без меса, а главно јело се зове "кутја".

Вечера је припремљена од различитих врста житарица које симболизују наду, уз додатак меда и сјеменки мака (симболи среће и мира). То се сматра "Светом вечером", а сервира се на бијелом столњаку који симболизује бијело рухо у које је Христ увијен по рођењу.

У просторију се унесе нешто сламе као подсјећање на скромно окружење у ком је Исус рођен, а велика бијела свијећа је постављена у средини стола у знак објаве да је Христ свјетло свијета.

У Грчкој се Божић прославља 25. децембра. Тамошњи обичаји налажу да на Бадње вече дјеца у селима иду од куће до куће гдје домаћинима пожеле све најбоље и отпјевају божићну пјесму (на грчком "каланда"), а за узврат буду почашћени бомбонама или новцем.

За вечеру која се припрема за Бадње вече карактеристичан је "Христов хљеб" ("христопсомо"), у облику великих векни различитих облика, на чијим корама су декорације које обично представљају послове којим се породица бави.

У грчким домовима све донедавно није био раширен обичај кићења јелке. Оно што за Божић краси готово сваки грчки дом је босиљак омотан око малог дрвеног крста, причвршћеног жицом изнад дрвене посуде са светом водом. Једном дневно, члан породице, обично мајка, умочи дрвени крст са босиљком у свету воду и њиме пошкропи све просторије у кући.

На тај начин, кажу, тјерају се зли духови - "киланцарои", који живе у средишту земље, а у куће улазе кроз димњак. Од Божића, 25. децембра, па до Богојављења (6. јануара) постају права напаст.

У Бугарској, на Бадње вече (који се слави по новом календару) припрема се посебна вечера од 12 јела без меса, која симболизују 12 мјесеци у години. То су јела од пасуља, ораха и љешника, сувих шљива, а ту је и традиционални бугарски колач - "баница". Након вечере, важно је да сви чланови породице од стола устану у исто вријеме.

И у Украјини је најважнији дио прославе Божића вечера на Бадње вече, коју Украјинци зову "Свјата вечера". У сеоским домаћинствима обичај је да глава куће донесе сноп пшенице који се зове "ди дух", што значи "дједов дух". Сноп симболизује претке и наглашава жељу да година добро роди. У градским породицама, "ди дух" је присутан у сноповима пшенице који се ставе у вазу.

У Румунији, народни божићни обичаји у селима почињу 20. децембра, на дан светог Игњатија, када се жртвује прасе које ће бити припремљено за вечеру на Бадње вече. Вјерује се да ће дух прасета у наредној години породици донијети благостање.

Вечера се припрема и по три дана, и састоји се углавном од прасетине припремљене на разне начине, сарме, кобасица, а служи се и ћуретина, уз шљивовицу и вино.

У Македонији, која Божић прославља по старом календару, "коледе" (дјечије пјевање божићних пјесама од врата до врата) "пада" 5. јануара. Дан касније слиједи Бадње вече, када се на кућно огњиште доноси божићно дрво - "бадник".

Дрво се прије тога исијече на три дијела (што представља Свето тројство), а сва три дијела у кућу унесе отац. Син или други члан породице дијелове дрвета стави у ватру а за тим се размјене честитања: "Добра вечер и весел бадник".

Трпеза - "посна вечера" - строго је вегетаријанска: кувано поврће, љешници и ораси, хљеб и суво воће.

У Грузији се на Бадње вече чека да сат откуца 12 пута, а затим почиње вечера уз традиционално грузијско вино. Божић се прославља 7. јануара литијама на којима се пјева традиционална божићна пјесма "Aлило". Дјеци се дарују бомбони и колачићи.

Православни вјерници у Сирији и Египту прослављају Божић на сличан начин као и у Русији, јер су руски православни свештеници били ти који су у Aфрику и Блиски исток донијели свјетлост Радосне вијести.

Румунија

Посебност румунске божићне трпезе су "козонаћи" - колачи са сувим грожђем и љешницима. За Бадње вече мали Румуни иду од куће до куће и пјевају божићне пјесме, а са собом носе звијезде израђене од украсног папира. Касније им се придруже и одрасли.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.