Посљедње суђење нацистима у историји

Бруно Д., како га наводе у њемачким медијима, био је чувар у концентрацијском логору Стутхоф и сада ће бити оптужен за оно што је радио прије 75 година.

Наиме, тај је 93-годишњак оптужен за смрт 5230 људи, а претпоставља се како ће суђење у Хамбургу бити посљедње суђење нацистима у историји.

Бруно је имао 17 година кад се придружио СС-овом батаљону смрти, а чувао је стражарске куле у концентрацијском логору недалеко од пољског Гдањска.  Вјерује се како је у раздобљу од августа 1944. до април 1945. био судиоником у бројним злочинима, а укупан број жртава за ког га се оптужује укључује и оне који су умрли од глади, тифуса, због недостатка лијекова и немогућности приступа води - њих око 5000 хиљада те око 200 њих убијених у плинским коморама, те 30 њих директно погубљених. Заустављајући затворенике да побјегну, тужитељи тврде да су стражари играли кључну улогу у допуштању масовних убистава у Стутхофу. Процијењено је да је тамо погинуло 65.000 људи прије 9. маја 1945., када су савезничке снаге ослободиле логор.

Суђење 90-годишњаку

Оптужени је сарађивао с истражитељима пристајући на осам испитивања, доктор га је прогласио подобним и способним за суђење, но због његове доби се сједнице морају ограничити на трајање од највише два сата. У једном од испитивања Бруно је признао како је чуо крикове те је био упознат с природом злочина у кампу.

- Вјеројатно сам знао како су то Јевреји који нису починили злочине те су зато што су Јевреји те да имају право слободно живјети и радити као сва људска бића – пренијели су њемачки медији.

Упркос томе, он наводно не признаје кривњу нити се сматра саучесником у убијствима.

- Каква корист би била од тога да сам ја отишао, само би нашли неког другог? - питао је тужитеље.

Они се не слажу с његовим закључком, тврдећи да је могао ићи у борбу на Источни фронт умјесто да служи као стражар. Но, Бруно каже да су га одбили за борбу због болести срца. Стутхоф, један од мањих нацистичких концентрационих логора, првобитно је отворен ради притварања припадника пољског политичког водства, али је од 1944. године све чешће кориштен за држање и убијање Јевреја пребачених из балтичких држава, Мађарске и концентрационог логора Аушвиц. До краја 1944. године 70 посто становништва Стутхофа били су Јевреји. На суђењу је око 20 тужитеља који су провели вријеме Стутхофу, од којих су четири бивша припадника доминантног покрета отпора у Пољској, а двије су жене које су се бориле у Варшавском устанку. Свједоци ће долетјети из Америке, Израела и Пољске како би свједочили пред судом од краја октобра. Симболичка вриједност за жртве

Иако се нико од свједока вјероватно не сјећа Бруна, суђење има велику симболичку вриједност за многе жртве.

"Ово није ствар освете, већ више да се то што су проживјели прогласи неправдом на њемачком суду и да испричају своју причу како се не би заборавила", рекао је Маркус Хорстман, адвокат једног од њих.

Њемачки казнено-правни систем омогућио је низ случајева против особља концентрационог логора попут овог у Хамбургу након што је 2011. године осуђен Џон Демјањук, украјински заробљеник окривљен за помагање нацистима.

Његово је суђење поставило преседан према којем неко може бити осуђен за судјеловање у злочинима, иако се тог појединца не може повезати с појединачним убиствима. Од тада су тужитељи диљем Њемачке провели прелиминарне истраге у још 23 слична случаја нацистичких злочина. Ипак, шансе да заврше на суду се смањују с временом, јер су сви осумњичени изразито стари.

- Приближавамо се посљедњем суђењу овакве врсте - рекао је гласноговорник тужитељства.

Будући да је Бруно у вријеме наводних злочина имао 17 година, појавиће се пред судом за младе, с тим да ће судија морати уравнотежити тежину почињених злочина према казненом закону за младе починитеље, који има максималну казну од 10 година. Прво суђење нацистима

У једном од најпознатијих суђења у 20 вијеку, у Нирнбершком процесу, судјеловала је већина најмоћнијих нациста. Укупно су оптужена 24 злочинца. Стотине људи припремало је суђење, а материјал је износио више од пет милиона страница. Биле су четири тачке оптужнице: ратни злочини, злочини против човјечности, потицање агресије, и потицање или судјеловање у злочинима против мира. Првооптужени у процесу били су фелдмаршал Херман Геринг, лични Хитлеров секретар Рудолф Хес, нацистички министар вањских послова Јоаким вон Рибентроп и министар рата генералфелдмаршал Вилхелм Кеител. На првом појављивању пред судијама 1945. године, сви оптужени изјаснили су се да нису криви.

Изношење доказа оптужбе трајало је до 6. марта 1946. године. На јавност су посебан снажан дојам оставили стравични филмски снимци нацистичких злочина, посебно из великог броја концентрацијских логора и плинских комора.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.