Половина Нијемаца сматра ислам опасним

Берлин - Ислам се не уклапа у западни свијет, сматра половина њемачког становништва, показују резултати истраживања фондације “Бертелсман”, које преноси “Дојче веле”.

У источном дијелу Њемачке, ислам као пријетњу доживљава још већи проценат становника него у западном.

Отвореност према другим религијама великој већини Нијемаца је важна.

Али, у односу према исламу, сваки други је врло сумњичав.

- Ислам данас припада и Њемачкој - за ту изјаву, бивши њемачки савезни предсједник Кристијан Вулф је 2010. године побрао и много одобравања, али и критика.

Јер, половина њемачкога становништва сматра да се ислам не уклапа у западни свијет.

Први резултати тога репрезентативног истраживања објављени су ове недјеље.

О значењу религије и вриједностима, испитано је у Њемачкој и још 12 земаља укупно 14.000 људи.

С тврдњом да према свим религијама треба бити отворен, слаже се “потпуно” или “више” 85 одсто Нијемаца.

Већину религија њемачко становништво доживљава као обогаћење.

То важи за хришћанство, а нарочито за јудаизам и будизам.

Али, нешто више од половине Нијемаца (51 одсто) ислам доживљава као пријетњу.

Професор Детлеф Полак, социолог религије и коаутор истраживања, сматра да је за такву слику ислама одговоран недостатак личних контаката муслимана и хришћана.

У источном дијелу Њемачке, ислам као пријетњу доживљава још већи проценат становника него у западном, иако у источном дијелу живи само два одсто свих муслимана у Њемачкој.

С обзиром да се јудаизам, будизам и хиндуизам доживљавају осјетно позитивније него ислам, иако с тим религијама сигурно има мање директних контаката, а Полак за такву слику сматра да су одговорни и медији.

- Слика коју медији дају о будизму или хиндуизму је више слика мирољубиве религије, док је за слику ислама карактеристичан фанатизам и агресивност - каже Полак у разговору за Дојче веле.

Сличне разлоге за страх од ислама наводи и предсједник Централног савјета муслимана у Њемачкој Аиман Мазјек, који каже да у медијима често видимо врло искривљену слику ислама.

Он каже да се увијек и изнова приказују екстремистичке групе, као и да се језички не прави у довољној мјери разлика између религије и екстремизма.

На примјер након терористичких напада на Бостонски маратон говорило се о “исламској мрежи” атентатора, критикује Мазјек, али види разлог и за самокритику.

- Муслимани би сада требало још више да засучу рукаве, да се више укључе у ово друштво и јасно покажу да прихватају ову земљу - навео је Мазјак.

Већ неколико година уочљиво је настојање и политике и вјерских заједница да се поспјеши дијалог различитих религија у Њемачкој. Исламске заједнице у Њемачкој од 1997. сваког 3. октобра организују “Дан отворене џамије”.

И јеврејске заједнице често позивају не-Јевреје у синагогу.

И у другим западним земљама много људи доживљава ислам као пријетњу - тако се на примјер у Израелу изјаснило 76 одсто испитаника, у Шпанији 60, у Швајцарској 50 процента, а у САД 42 одсто.

Насупрот томе, у Јужној Кореји ислам као пријетњу доживљава само 16 одсто, у Индији 30 процената становника.

Ипак, и међу западним земљама има оних у којима се ислам позитивније оцјењује него у Њемачкој, на примјер у Француској, Великој Британији или Холандији.

За социолога религије Детлефа Полака важну улогу у томе игра степен образовања муслимана у тим земљама.

- У Њемачкој међу досељеницима има мало оних са високим образовањем. То веома утиче на представу прије свега о муслиманима. У бројним другим земљама, могућности образовања досељеника су боље него у Њемачкој, па је тако и већи њихов удио међу успјешним досељеницима - навео је Полак.

Ипак, истраживање долази и до једног охрабрујућег резултата: велика већина хришћана, муслимана и атеиста у Њемачкој увјерена је да је демократија добар облик владавине - код муслимана и атеиста тако мисли 80 одсто, код хришћана 90 процената испитаника.

Већина испитаника у свим групама залаже се за раздвајање политике и религије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.