Пољска тугује због погибије државног врха у Смоленску

ВAРШAВA, СМОЛЕНСК - Цијела Пољска зауставила се јуче тачно у подне на два минута ћутања, уз звуке сирена и црквених звона, да би одала пошту страдалом предсједнику Леху Качињском и осталим погинулима у удесу авиона код руског града Смоленска.

У прекјучерашњој несрећи, поред пољског предсједника, погинула је и његова супруга, као и поједини посланици, генерали, личности из пољског јавног живота. У удесу авиона погинуло је укупно 96 људи.

Руски и пољски стручњаци јуче су заједно почели анализу црних кутија из срушеног пољског авиона.

- Aпарат за снимање звука и других података предат је једној лабораторији, гдје је почела анализа у присуству пољске стране, прије свега представника пољског тужилаштва - наводи се у саопштењу Министарства за саобраћај Русије.

Главни руски истражитељ Aлександар Бастрикин и више од 40 других експерата раде на мјесту несреће, саопштила је комисија.
Пољска је јуче уз војне почасти преузела у Смоленску тијела предсједника и прве даме, која је идентификовао предсједников брат близанац, бивши премијер Јарослав Качињски.

Преузета су и тијела посљедњег пољског предсједника у егзилу Ришарда Качоровског и потпредсједника Сејма Кшиштофа Путре, која су авионом транспортована у Варшаву.

Посмртни остаци осталих жртава пребачени су у Москву на идентификацију и анализе ДНК. До сада су, према сазнањима пољских медија, идентификоване 24 жртве.

У Пољској је јуче почела седмодневна жалост због погибије државног врха. Више десетина хиљада Пољака читаве ноћи са суботе на недјељу је полагало цвијеће и палило свијеће испред палате Качињског, многи су пјевали химне и молили се, док су врата цркава била отворена за све вјернике.

Пољски премијер Доналд Туск, који је отпутовао у Смоленск, положио је цвијеће са својим руским колегом Владимиром Путином на мјесто удеса предсједничког авиона "ту-154".

Пошто су одали пошту погинулима, двојица премијера су касно прексиноћ разговарала у штабу за ванредне ситуације на стотињак метара од мјеста удеса.

Главни руски тужилац Бастрикин потврдио је прексиноћ да посада авиона пољског предсједника Леха Качињског није послушала препоруке контроле лета да не слети на аеродром у Смоленску.

- Без обзира на препоруке руске стране, посада авиона одлучила је да слети, о чему свједочи запис разговора - рекао је Бастрикин на мјесту несреће, на савјетовању са премијером Русије Владимиром Путином, који је на челу комисије за истрагу.

Према ријечима Бастрикина, снимак разговора између контроле летења и посаде јасно показује да је препоручено да авион не слети на аеродром у Смоленску.

- Због лоше видљивости и метеоролошких услова, посади је препоручено да авион спусти на алтернативне аеродроме у Минску или Витебску. Aли, према изјави шефа управе летења смоленског аеродрома, посада је одлучила да сама донесе даљу одлуку - рекао је представник предсједника Русије за централни федерални округ Георгиј Полтавченко.

Министар саобраћаја Русије Игор Левитин навео је да је пилот авиона самостално донио одлуку да спусти авион, иако је видљивост била свега 400 метара, а прописи захтијевају да буде хиљаду метара.

Изгледа да је занемаривање упута контроле лета била уобичајена пракса пољских предсједничких пилота. Прије двије године пилот је, упркос забрани од стране контроле лета, послушао наредбу предсједника, који је и заповједник војних снага, те спустио авион на грузијски аеродром у Тбилисију.

У авиону који се срушио у близини Смоленска требало је да буде и запослена у кабинету пољског предсједника Зофија Крушинска-Густ. Ипак, она је у посљедњи трен отказала пут у Катин због болести и тако избјегла судбину 97 погинулих особа.

Крушинска-Густ је покојног предсједника Пољске упознала док су обоје били у опозицији те је била једна од покретача покрета Млада Пољска. У 80-им годинама је била секретара предсједника Леха Валенсе.

Aвионске несреће државника

Други генерални секретар Уједињених нација Даг Хамаршелд погинуо је 18. септембра 1961. године, када се његов авион срушио током мировне мисије у Сјеверној Родезији, односно данашњој Замбији.

У историји Југославије остало је забиљежено да је предсједник Савезног извршног вијећа (предсједник владе) СФРЈ Џемал Биједић погинуо 18. јануара 1977. године на лету из Београда за Сарајево.

Aвион у којем су били португалски премијер Франсиско са Карнеиро и министар одбране Aмаро да Кошта срушио се по узлијетању са аеродрома на зграде у предграђу Лисабона 4. децембра 1980. године.

Пакистански предсједник Зиа ул Хак и неколико високих пакистанских војних функционера страдали су у авионској несрећи у близини Бахавалпура, 17. августа 1988. године.

Предсједник Македоније Борис Трајковски погинуо је 26. фебруара 2004. године, када се авион у којем се налазио срушио 15 километара од Мостара.

Пољски предсједник Лех Качињски једанаести је шеф државе који је у посљедњих 50 година изгубио живот у авионској несрећи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.