Политико: Брисел скептичан према америчким енергетским плановима на Балкану

ВАШИНГТОН/ БРИСЕЛ - Планови америчких енергетских компанија да повећају присуство на тржишту Западног Балкана изазивају забринутост у Европској унији због ризика да би земље кандидати за чланство могле дугорочно да постану зависне од америчких фосилних горива, у тренутку када покушавају да ускладе своје енергетске системе са климатским циљевима ЕУ.

ЕУ доводи у питање оправданост нових гасних пројеката

Званичници ЕУ, међутим, доводе у питање потребу и оправданост појединих пројеката, с обзиром на то да те земље тренутно имају малу или готово никакву домаћу потражњу за гасом. Према њиховом мишљењу, нагло повећање понуде гаса могло би да их дугорочно веже за фосилно гориво и повећа зависност од увоза.

ЕУ има циљ да до 2050. године сведе нето емисије гасова са ефектом стаклене баште на нулу и повећа удио обновљивих извора енергије, а земље које буду постале чланице мораће да поштују та правила. Званичници ЕУ страхују да би повећање увоза гаса могло да отежа остваривање тих циљева.

"Енергетска доминација" САД након глобалних поремећаја

Амерички гасни сектор, међутим, користи напуштање руског гаса у Европи и поремећаје на глобалном тржишту изазване ратом са Ираном за склапање низа споразума о снабдијевању у ширем региону, у складу са политиком администрације предсједника Доналда Трампа која наглашава "енергетску доминацију".

Представник за енергетску дипломатију Европске комисије на Западном Балкану Андрас Хујбер напомиње да су преговори о довођењу америчког гаса у регион у супротности са кључним ЕУ циљем декарбонизације. Хујбер је рекао да би поједини споразуми могли да превазиђу циљ замјене руских испорука и да допринесу "карбонизацији региона". Као примјер навео је прелиминарни споразум између Вашингтона и Босне и Херцеговине о изградњи гасовода којим би гас са хрватског острва Крк био транспортован даље кроз регион.

Контроверзни гасовод у БиХ: Оптужбе за корупцију и ЕУ упозорења

Парламент БиХ усвојио је раније ове године закон којим је мала компанија ААФС, коју воде људи блиски америчком предсједнику Доналду Трампу, одређена за главног оператера гасовода. То је изазвало оптужбе за корупцију, уз постојеће забринутости због посљедица пројекта по процес декарбонизације.

Званичници ЕУ упозорили су и да би пројекат могао да угрози настојања БиХ да напредује ка чланству у Унији. Хујбер је рекао да је амбасадор ЕУ упутио писма у којима су указани потенцијални проблеми у вези са пројектом.

Недостатак транспарентности и ризик за Балкан

Интерна преписка Европске комисије, у коју је имао увид Политико, такође указује на забринутост због недостатка транспарентности уговора са ААФС-ом, као и због ризика од дугорочног ослањања региона на гас. Потез Сарајева изазвао је забринутост и у Енергетској заједници, иницијативи коју предводи ЕУ и чији је циљ да земљама које теже чланству помогне да своје прописе ускладе са правилима Уније.

Директор Секретаријата Енергетске заједнице Артур Лорковски рекао је за Политико да прописи које та организација промовише не одређују ко мора да буде добављач гаса, али захтијевају једнаке услове за све учеснике на тржишту. "По дефиницији, законодавство ЕУ које промовишемо не одређује ко треба да буде добављач, али кључни елемент је да овдје морају бити обезбијеђени једнаки услови у регулаторном оквиру", рекао је Лорковски.

Ни споразум о гасу за БиХ ни аранжман који се припрема за Албанију још нису ратификовани. Босански интерконектор мора да добије одобрење горњег дома парламента, док албански пројекат, замишљен као 20-годишњи уговор о снабдијевању у сарадњи са Грчком и америчком компанијом Венчр Глобал (Venture Global), за сада постоји само у облику меморандума о разумијевању и чека резултате студије изводљивости. Како је наведено, Србија и Сјеверна Македонија требало би да добијају амерички ЛНГ преко планиране интерконекције са Грчком.

Балкански одговор: Гас као кључ зелене транзиције

Упркос забринутости званичника ЕУ, балкански званичници који су говорили на скупу у Бечу оцијенили су да су потенцијални споразуми са САД потребни за усклађивање са зеленом транзицијом ЕУ. Њихов аргумент је да ће енергетски системи региона морати да имају довољно поузданих извора енергије који могу да обезбиједе стабилно снабдијевање када производња из промјенљивих обновљивих извора, попут вјетра и сунца, опадне, као и током постепеног напуштања угља.

Шира слика је да земље Западног Балкана које теже чланству у ЕУ настоје да обезбиједе алтернативне изворе енергије које сама ЕУ не може или не жели да им обезбиједи. ЕУ производи веома мале количине природног гаса, не финансира нову гасну инфраструктуру у региону, а истовремено и сама све више зависи од америчког ЛНГ-а.

Енергетска заједница: САД користе тржишне прилике

Лорковски је, међутим, додао да се америчким компанијама не може замјерити што покушавају да продају оно што производе. "Не можете некога кривити зато што користи вријеме да прода оно што има. Не видим да ЕУ може да обезбиједи гас", рекао је Лорковски.

Енергетска заједница иначе ради на усклађивању енергетских тржишта својих чланица са ЕУ, док је регионална интеграција гасног тржишта један од њених приоритета. У јануару је Лорковски оцијенио да ће већа улога ЛНГ-а у регионалном снабдијевању додатно повећати значај Трансбалканског гасовода, који повезује Грчку, Бугарску, Румунију, Молдавију и Украјину.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.