Политичка борба у Пољској: Варшава на испиту слободе говора

ВАРШАВА - Гдје престаје борба против страног утицаја, а почиње политичка контрола јавне ријечи? То питање поново је подијелило Пољску након што је парламентарна већина 6. новембра усвојила спорни владин приједлог закона о рестриктивним мјерама, означен као парламентарни документ број 3003.

Влада Доналда Туска упутила је приједлог закона у Сејм 6. августа, а посланици су га усвојили недавно након вишемјесечне парламентарне процедуре. Приједлог предвиђа нове механизме за увођење санкција појединцима и организацијама за које надлежни органи утврде да учествују у страној интервенцији и манипулацији информационим простором Пољске.

Док власт закон брани потребом за ефикаснијим спровођењем међународних санкција и заштитом националне безбједности, противници упозоравају да би поједине одредбе могле отворити врата политички мотивисаним мјерама, притиску на медије и ограничењу основних грађанских права.

Могуће посљедице

Највише спорова изазива могућност да извршна власт, без претходне судске пресуде, покрене поступак стављања појединаца, предузетника и издавача на националну листу санкција. Посљедице би, према тумачењу противника закона, могле да буду замрзавање имовине и блокирање банковних рачуна, прије него што оспорена одлука прође судску контролу.

Један од најгласнијих критичара приједлога је посланик Роман Фриц, потпредсједник странке Конфедерација Пољске круне, коју предводи Гжегож Браун.

Документ број 3003

Фриц је у изјави за "Глас Српске" усвајање документа број 3003 назвао великом срамотом за пољски парламент, а закон је описао изразом "замордизам тотал турбо плус", који у пољском политичком говору означава репресивну и ауторитарну контролу. Истакао је и да се на овај начин комунизам враћа на велика врата.

Посебно је издвојио четврти члан приједлога, тврдећи да он министру унутрашњих послова и администрације омогућава да на националну листу санкција самостално ставља физичка лица, пољске предузетнике и издаваче штампаних медија. Фриц је спорним оцијенио то што би, према његовом тумачењу, таква одлука могла бити донесена без претходне пресуде независног суда, али и без обавјештавања заинтересоване стране о покретању поступка и представљања доказа на основу којих се мјера изриче.

Упозорио је да би санкције могле ступити на снагу прије окончања судског поступка, што би погођеним лицима и компанијама оставило мало простора да заштите своје пословање и имовину.

Санкције

Посебно је критиковао и предвиђене новчане и кривичне санкције, наводећи могућност административних казни до 20 милиона злота и затворских казни до 12 година.

Ријеч је о санкцијама за кршење и заобилажење рестриктивних мјера, а не о казнама за само изношење критичких ставова, што је важно разликовати у расправи о посљедицама закона.

Осим питања ко и под којим условима може бити стављен на листу санкција, један од кључних проблема јесте и начин на који ће бити дефинисана манипулација информационим простором.

Фриц упозорава да би широко постављена овлашћења надлежних институција могла довести до тога да се под сумњу ставе и новинари, издавачи и грађани који износе ставове супротне званичној политици владе.

Медији

Посебно осјетљивим сматра положај медија који критички извјештавају о односима Пољске са другим државама.

Критике закона број 3003 само су један дио ширег сукоба пољске националистичке деснице са владом Доналда Туска. Фриц је 5. новембра, у Сејму затражио хитну оставку премијера и цијеле владе. Међу разлозима које је навео били су спорови око Уставног суда, монетарног суверенитета, државних резерви и економске политике, али и инсистирање на усвајању спорног закона о рестриктивним мјерама.

Све у рукама Навроцког

Спорни закон је прошао Сејм, али законодавни поступак још није окончан. У Сенату је заведен као документ број 928, 9. новембра, а слиједе његово разматрање у горњем дому парламента и, након тога, одлучивање предсједника Карола Навроцког. Приједлог је упућен на разматрање надлежним сенатским одборима за буџет и јавне финансије, те за људска права и владавину права. Управо ће став шефа државе бити важан за даљу судбину овог законског рјешења.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.