Подјеле никад веће

ТЕХЕРAН - Предсједнички избори у Ирану 12. јуна вјероватно ће бити најзначајнији избори послије исламске револуције 1979. године, јер разлике између реформиста и конзервативаца никада нису биле тако дубоке као сада, јавља Дојче веле.

Реформисти имају два кандидата - Хосеина Мусавија, популарног предсједника владе у осамдесетим годинама и Махдија Карубија, бившег предсједника Маџлиса, иранског парламента, који је био предсједнички кандидат и на изборима 2005. године.

Конзервативци још нису саопштили име кандидата, јер једноставно не могу да се договоре. Релативно умјерени и прагматични конзервативци не подржавају предсједника Мохамеда Aхмадинеџада, него желе релативно умјереног кандидата. Они страхују да би у противном један од кандидата реформиста побиједио, вјероватно више него убједљиво. Они такође желе и детант са администрацијом предсједника Барака Обаме.

Тврди конзервативци, с друге стране, желе и даље Aхмадинеџада на челу земље и наставак његове политике. Мада је и предсједник Aхмадинеџад испољио интересовање за преговоре са Вашингтоном, његове присталице сумњичаве су према намјерама предсједника Обаме и противе се приближавању СAД.

Међу Aхмадинеџадовим присталицама је највећи дио апарата служби безбједности, дио команде Револуционарне гарде и конзервативно свештенство на челу са ајатолахом Мохамадом Таги Месбах Јаздијем, ултрареакционаром чији сљедбеници имају важну улогу у Aхмадинеџадовој администрацији и правосуђу.

Тврдокорни конзервативци осјећају се угроженим сваким зближавањем Ирана са СAД из два разлога. Прво, приближавање јача реформисте и демократске групације у Ирану, јер се смањује опасност евентуалног америчког напада. У том случају немогуће је и даље оптуживати реформисте да дјелују у супротности са националним интересима Ирана залажући се за детант са СAД.

Истовремено, свјесни у којој су мјери непопуларни, тврдокорни конзервативци ужаснути су могућношћу "сомотске револуције" и зато су опсједнути тиме да спријече контакте људи до чега би дошло у случају побољшања односа. У том контексту требало би посматрати и недавно хапшење иранско-америчке новинарке Роксане Сабери.

Друго, бољи односи са СAД значили би укидање бар дијела економских санкција. То би угрозило огромну економску моћ тврдокорних конзервативаца који контролишу добар дио иранске како званичне, тако и сиве економије.

Побољшање односа

Побољшање у односима СAД и Ирана водило би отворенијем и демократском Ирану у коме би се поштовали закони и престало кршење људских права које је постало широко распрострањено у годинама Aхмадинеџадове владе. То би имало и огроман утицај на тражење мировног рјешења за проблем Блиског истока, каже се, поред осталог, у анализи професора Мухамада Сахимија у листу "Интернешнел хералд трибјун".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.