Свијет
Фото: Почивај у миру, Мадиба
Од како је саопштено да је у својој кући синоћ преминуо бивши предсједнкик Јужноафричке Републике Нелсон Мандела, цио свијет почео је да му одаје почаст.
Зума је рекао да је Мандела умро у 20.50 по локалном времену у свом дому од посљедица продужене плућне инфекције, окружен члановима породице. “Он се сада одмара...Он сад почива у миру. Наша нација је изгубила свог највећег сина”, рекао је Зума.
Јужноафрички предсједник је саопштио да ће Мандела бити сахрањен уз највише државне почасти и наложио да заставе буду спуштене на пола копља.
Истовремено, широм свијета поштоваоци Манделе почели су да му одају почаст, од свјетских званичника до обичних људи. Многи од њих су у пиџама изашли из својих кућа у Јоханесбургу када су чули да је Мандела преминуо и упутили се према његовој кући, која је јутрос већ окружена цвијећем, свијећама, порукама, и испред које је организовано спонтано бдење.
За то вријеме, учесници седнице Савјета безбједности у Њујорку устали су са својих столица и минутом ћутања одали почаст преминулом борцу против апартхејда.
Генерални секретар УН Бан Ки Мун саопштио је да је Мандела био “извор инспирације за цио свијет”. “Морамо да се надахнемо његовом мудрошћу, одлучношћу и ангажманом како бисмо се потрудили да свет учинимо бољим и праведнијим”, рекао је Бан Ки Мун новинарима у сједишту УН.
Амерички предсједник Барак Обама изјавио је да је он само један од небројених милиона људи које је инспирисао Нелсон Мандела.
Бивши амерички предсједник Џорџ Буш рекао је да је Мандела био је један од највећих бораца за слободу и једнакост нашег времена. “У својој борби био је достојанствен и милостив, наш свијет је због њега бољи. Недостајат ће нам тај добар човјек, али његова дјела живеће вјечно”, рекао је Буш.
“Данас живимо у бољем свијету захваљујући животу који је Мадиба проживео”, истакао је бивши амерички предсједник Бил Клинтон.
Предсједник Русије Владимир Путин саопштио је да Манделу сматра за једног од “монументалних фигура у политици чије име означава цијелу једну епоху афричке историје”. Прес служба предсједника Русије је саопштила и да Путин већ упутио изразе саучешћа предсједнику Јужноафричке Републике, у ком је, између осталог навео, да ће Менделино име заувијек остати синоним за идеал хуманизма и правде.
Није изостала ни порука европских лидера. “Није имао кључну улогу само у трансформацији Јужноафричке Републике у демократску државу каква је данас, него представља борбу против расизма, политичког насиља и нетолеранције”, истакли су предсједник Европског савјета Херман ван Ромпеј и предсједник Европске комисије Жозе Мануел Баросо, додајући да је Мандела “свима дао поуку из помирења, политичке транзиције и друштвене трансформације”.
“Одајмо му почаст заједничким ангажманом за демократске вриједности за које се неуморно борио”, позвали су челници ЕУ.
Француски предсједник Франсоа Оланд назвао је Манделу неуморним борцем против апартхејда који је стварао историју Јужноафричке Репулике и цијелога свијета.
“Нелсон Мандела био је све ове године отјелотворење јужноафричкога народа, везивно ткиво његовог јединства и понос цијеле Африке”, изјавио је Оланд утз поруку “никад неће нестати и наставиће да надахњује борце за слободу”.
Бритрански премијер Дејвид Камерон написао је на свом Твитер налогу: “Велика се свјетлост угасила у свијету... Нелсон Мандела био је јунак нашега доба.”
Такође, своје жаљење због смрти Манделе изразили су и енглеска краљица Елизабета друга, која је саопштила да “дубоко жали” због смрти Манделе као и да његову заоставштину, мирна Јужна Африка, сви данас видимо. Саопштење је издао и принц Чарлс.
Њемачка канцеларка Ангела Меркел је казала да ће Мандела у њеном сјећању заувијек бити симбол “борбе против угњетавања његовог народа”. “У Њемачкој, заједно с народом Јужноафричке Републике, оплакујемо Нелсона Манделу”, истакла је канцеларка.
Пекинг је данас одао почаст Мандели као “вјерном пријатељу кинеског народа” а предсједник Ксии Ђинпинг га је назвао “државником који је био славан у цијелом свијету” и који је омогућио рађање “нове Јужноафричке Републике”.
Венецуелански предсједник Николас Мадуро прогласио је тродневну жалост у земљи због смрти јужноафричког вође, ког је назвао “великаном међу народима”. “Још један великан међу народима свијета одлази (...) Мадиба, ти живиш заувијек!”, написао је на свом Твитер налогу Мадуро.
Палестински предсједник Махмуд Абас је рекао да је Мадиба био “симбол ослобођења од колонијализма и окупације за све народе који су хтјели слободу”, називајући га “најодважнијим и највећим од људи који су нас подупирали”.
Нигеријски предсједник Гудлук Џонатан рекао је да ће се сјећати Манделе као једног од “највећих бораца за слободу” у историји и “симбола истинске демократије”.
Духовни вођа Тибетанаца далај-лама рекао је да је смрћу Манделе изгубио “драгог пријатеља” те “одважног, принципијелног и надасве честитог човјека” ком ћемо се најбоље одужити тако да се заузимамо за “поштовање и јединство у свијету, залажући се за мир и помирење као што је он чинио”, пише у поруци саучешћа Менделиној породици коју је далај лама објавио на својој интернет страници.
Израелски премијер Бењамин Нетањаху Манделу сматра једном од најчаснијих фигура нашега времена. “Био је отац свом народу, човијек с визијом, борац за слободу који је одбијао насиље”, истакао је Нетањаху.
Бразилска предсједница Дилма Русеф истакла је да ће “примјер овог великог вође водити све који се боре за социјалну правду и мир у свијету”.
Лех Валенса , вођа пољскога синдиката Солидарност, оцијенио је да је уз Мартина Лутера Кинга и Десмонда Тутуа, Мандела био велики симбол борбе против апархејда и расизма и борац за равноправност.
А други истакнути вођа против апартхејда надбискуп Дезмонд Туту казао је: “Током 24 године Мадиба нас је научио да живимо заједно и вјерујемо сами себи и свакоме. Био је ујединитељ од самог тренутка кад је изашао из затвора.”
Мандела је, истакао је Туту, “надрастао расу и друштвену класу својим личним дјеловањем, топлином и жељом да служи и дели с другима, а у Африци и Африканцима обновио је вјеру у друге”.
Бивши предсједник Јужне Африке Нелсон Мандела је рођен је 18. јула 1918. године и био је револуционарни вођа и државник чијим напорима је окончан репресивни режима апартхејда у тој земљи.
Као студент, 1942. године, прикљуцио се Афричком националном конгресу (ANC), организацији која се борила за права већинског црног становништва у Јужној Африци. Постао је један од главних организатора од почетка ненасилне борбе против апартхејда.
Пошто та политика није уродила плодом, Мандела је заузео став да једино оружана борба може оборити политику апартхејда владајуће бијеле мањине. Организовао је војно крило ANC-а и започео кампању саботажа, али убрзо су Мандела и његови другови ухапшени и осуђени на доживотни затвор.
У затвору је био изолован, али је његово дугогодишње робијање постало симбол борбе против апартхејда, а влада Јужне Африке нашла се под притиском међународне заједнице да га пусти на слободу.
Пуштен је 1990. године и с тадашњим јужноафрицким предсједником Фредериком де Клерком започео је преговоре о мирном окончавању апартхејда и подјеле власти са црначком већином.
За те напоре Мандела и Де Клерк су 1993. године добили Нобелову награду за мир.
ANC је 1994. године побједио на изборима, а Мандела је проглашен за првог црног предсједника Јужне Африке. Дужност је обављао до 1999. године.
Иако је његов мандат био обиљежен драматичним порастом стопе криминала и ширењем епидемије HIV-а, многи хвале његову политику националног помирења и вjерност демократским институцијама.
Након одласка с власти се посветио хуманитарном раду и постао једна од најпопуларнијих и најпрепознатљивијих личности - симбол савременог свијета. Многи су га сматрали и једним од ријетких универзалних моралних ауторитета данашњег времена.
Његово посљедње појављивање у јавности је било у априлу 2009. године током изборне кампање владајуће партије, Афричког националног конгреса.
Мандела је имао проблема са плућима још од посљедњих година које је провео у затвору, од 1988. године, а 2001. године му је откривен рак простате, али је од њега успио да се опорави.
Од 2011. године у више наврата је хоспирализован због озбиљних респираторних инфекција, а 2012. је подвргнут хируршкој интервенцији због абдоминалних тегоба.
Провео је 18 дана у болници крајем 2012. године, а ове године је, у веома озбиљном стању, упућен у болницу у марту и априлу, а затим и јуну.
Живот борца
• 1918. Рођен у провинцији Истерн Кејп
• 1943. Придружује се Афричком националном конгресу
• 1956. Оптужен за велеиздају, али је ослобођен оптужбе послије четири године суђења
• 1962. Ухапшен је и осуђен за напуштања земље без пасоша, осуђен на пет година затвора
• 1964. Оптужен за саботаже, осуђен на доживотну робију
• 1990. Пуштен из затвора
• 1993. Добија Нобелову награду за мир
• 1994. Изабран је за првог црног предсједника
• 1999. Подноси оставку
• 2001. Дијагностикован му је рак простате
2004. Повлачи се из јавног живота
Путин одао почаст борцу против апартхејда
Москва - Руски предсједник Владимир Путин изразио је саучешће поводом смрти бившег предсједника Јужноафричке Републике Нелсона Менделе, саопштио је Кремљ.
Менделино име је чврсто повезано са читавом епохом у савременој историји Африке, током које се десио тријумф над апартхејдом и успостављање Јужноафричке Републике као демократске државе, наводи се у Путиновој поруци.
"Упркос тешкоћама, Мендела је остао вјеран идеалима промовисања пријатељских односа између Русије и Јужноафрчке Републике", саопштио је руски предсједник.
Мендели је одао почаст и генерални секретар Савјета Европе Торбјорн Јагланд, који је рекао да је он био "највећи борац за људска права нашег времена".
"Његов живот показао је да људска права могу да превладају и да једна особа може да промијени судбину нације", рекао је Јагланд.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике
