Париз задовољан постигнутим резултатима

ПAРИЗ - Француска завршава предсједавање ЕУ задовољна постигнутим резултатима, посебно у свјетлу непредвиђених крупних догађаја на глобалном политичком и економском плану са којима је морала да се суочи.

Париз је током предсједавања ЕУ у другој половини 2008. године, поред изазова у остваривању зацртаних приоритета предсједавања, морао да се позабави одбацивањем Лисабонског уговора на референдуму у Ирској, руско-грузијским сукобом у Јужној Осетији и свјетском економском кризом.

Највећи изазов на унутрашњем плану ЕУ за француско предсједавање, које се завршава 31. децембра, било је одбацивање Лисабонског уговора на референдуму у Ирској.

Ирско не одложило је примјену тог споразума, који је требало да ступи на снагу 1. јануара 2009. године, пошто га ратификује свих 27 чланица и поново блокирало реформу институција ЕУ, која је нужна за даље проширење Уније.

Париз је ставио до знања да застој у реформи институција ЕУ није угрозио европску интеграцију западног Балкана, јер је ријеч о неповратном процесу, за који је потребно вријеме, пошто се заснива на испуњавању неопходних услова који су од увијек били исти за све.

Француска је уложила напоре и дискретно радила на питању Лисабоснког споразума са Ирском и другим чланицама ЕУ, да би на самиту Уније 11. и 12. децембра коначно били представљени резултати договора који би требало да омогући да Ирци на наредном референдуму подрже тај споразум.

Брисел је одлучио да изађе у сусрет кључним захтјевима Ирске која се заузврат обавезала да ће прије октобра сљедеће године расписати нови референдум о том споразуму.

На спољном плану, Француска се убрзо по избијању сукоба у Јужној Осетији у августу, укључила у посредовање између Русије и Грузије како би се избјегло продубљивање сукоба.

Тада је уз француско посредовање издејствован прекид ватре и дјелимично повлачење снага на првобитне положаје и покретање преговора о статусу грузијских области које су прогласиле независност.

Највећи шок је, међутим, представљала свјетска економска криза, а Француска је настојала да организује координисани одговор међународних фактора. На унутрашњем плану ЕУ направљена су два плана - за координацију акција и заустављање финансијске кризе и план о издвајању 200 милијарди евра за економски опоравак.

Важне операције

Од четири приоритета која су усаглашена са наредним предсједавајућим ЕУ, Чешком и Шведском, према оцјени Терала, најконкретнији помак је остварен на унапређењу европске политике одбране. ЕУ је почела три важне операције: покренула је војну мисију у Чаду с циљем стабилизације суданске области Дарфур, посматрачку мисију у Јужној Осетији са око 200 цивилних посматрача и поморску мисију против пирата у Индијском океану.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.