Папа: Повлачим се, немам снаге

Ватикан - Папа Бенедикт XVI најавио је, сасвим неочекивано, да ће се повући са функције поглавара Римокатоличке цркве 28. фебруара. Ватикан потврдио вијест.

Ватикан је најавио да ће нови папа бити изабран прије Ускрса, до 31. марта.

Осамдесетпетогодишњи папа је своју одлуку саопштио на једној малој церемонији, на латинском, рекавши, између осталог, да "нема снаге". Медији оцјењују да је та одлука практично без преседана у историји Католичке цркве.

У изјави папа је рекао да је након доста испитивања своје савјести пред Богом, схватио да његова снага, "због година" није довољна да буде на челу католичке цркве.

"У данашњем свијету, који се брзо мијења и потресају га питања од суштинске важности, да би био на челу Католичке цркве неопходна је снага ума и тијела, снага која је у мени посустајала у посљедњих неколико мјесеци, до те мјере да морам да признам да сам у немогућности да у потпуности испуним задатак који ми је додјељен", навео је Папа у обраћању.

"Папа је најавио да ће напустити своје мјесто 28. фебруара у 20 часова. Тада почиње период 'празне столице' (sede vancate)", рекао је портпарол Свете Столице Федерико Ломбарди.

Период "празне столице" наступа у случају смрти папе или његове одлуке да се одрекне тог меjста.

Подсjетимо, Папа Бенедикт XVI дошао је на мjесто поглавара Римокатоличке цркве у априлу 2005, након смрти Папе Јована Павла Другог. У вријеме када је изабран имао је 78 година и био је један од најсатријих изабраних папа.

Ово је први пут у 600 година да се један папа повуче.

Рацингер прије него што је постао Бенедикт

Јозеф Рацингер изабран је за старјешину Римокатоличке цркве 19. априла 2005, као папа Бенедикт XVI. Рацингер је рођен 16. априла 1927. године у мјесту Марктл на Ину у области Пасау у Баварској, гдје му је отац био шеф локалне полиције.

У раном дјетињству, као и већина вршњака, био је припадник нацистичке оганизације Хитлер југенд, потом је учествовао у Другом свјетском рату као припадник Вермахта, а кратко вријеме послије капитулације Њемачке био је у америчком затвору.

Послије студија теологије постао је свештеник 29. јуна 1951, докторирао је 1957, а звање надбискупа Минхена добио је у марту 1977. Папа Павле VI именовао је Рацингера за кардинала само четири месjеца касније - 27. јуна 1977. године.

Сматран бриљантним теологом, Рацингер је руководио моћом Конгрегацијом за доктрину вjере, односно конзервативном институцијом у коју се својевремено трансформисала средњовjековна Света инквизиција, по злу чувена због ломача и суђења јеретицима.

Многи слободоумнији католици оштро су га критиковали, указујући да се од 1981. године, откад је на челу Конгрегације, његове забране и не броје: противио се праву жена да постану свештеници, чврсто заступао целибат, осуђивао хомосексуализам, али и комунизам.

Када је изабран, медији су оцјењивали да су његов метално-плави поглед и хладан осмјех оштри као и десничарски ставови који су често изазивали и политичке кризе. Рацингер се, на пример, 2004. године успротивио уласку муслиманске Турске у ЕУ, називајући то "огромном грешком" и "одлуком против историје".

Рацингер се залагао за проближавање најрадикалнијим католичким покретима, чак и оним струјама које англиканци, лутерани и остали протестанти, називају "фундаменталистима".

Папа, иначе, није само поглавар Римокатоличке цркве, већ има и низ других титула, међу којима су и римски бискуп, викар апостола, прелат Италије, отац Запада, надбискуп и митрополит римске провинције и врховни владар Ватикана.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.