Најважнији догађаји у свијету 2025. годинe: Оружје говорило више од бораца за мир

Мир је била најчешћа ријеч која је тражила своје мјесто на врху приоритета у свијету 2025. године. Много чешће се изговарала и од ријечи царина коју је највише употребљавао амерички предсједник Доналд Трамп уводећи свјетску економију у доба платежне зависности и нестабилности.

Ратови у појасу Газе и на Блиском истоку, између Украјине и Русије,  размјена ватре између Израела и Ирана,  дуж граница Индије и Пакистана те Тајланда и Камбоџе показују да се у модерном свијету много лакше потеже оружје да би се "истјерала правда" на чистац него да се преговорима долази до рјешења пороблема. Поред тога глобална глад не само у кризним подручјима Африке,  већ и другим дијеловима свијета показује да су узбуркане све политичке воде на земаљској кугли.

• ДОМИНАЦИЈА ТРАМПА

Повратак Доналда Трампа у Бијелу кућу у знатној мјери је преобликовао свјетску политику у 2025, а промјена се и те како осјетила и унутар САД. Потресао је и свјетску економију повећањем царина на увоз робе из готово свих земаља. Обновио је дипломатске односе са Русијом и заузео гард према украјинском лидеру Володимиру Зеленском, којем је вичући "држао буквицу" у Бијелој кући. Уложио је доста напора како би окончао руски рат против Украјине, али у томе још није успио, упркос напретку. Успјешнији је био на Блиском истоку, гдје је његов притисак довео до прекида рата у Гази. Унутар САД, Трамп је иницирао масовне депортације имиграната, демонтирао дијелове владе, укључујући УСАИД, и наставио са оштрим нападима на противнике и медије.

• РАТ И ПРИМИРЈЕ У ГАЗИ

Послије више од двије године крвавог рата, у појасу Газе је 10. октобра ступило на снагу крхко примирје између палестинског Хамаса и Израела, договорено под притиском САД. Уз прекид ватре, договор је предвидио и повлачење израелских снага и ослобађање свих талаца које је Хамас држао, у замјену за палестинске затворенике у Израелу. Ситуација је и даље нестабилна. Од почетка рата у октобру 2023. погинуло је више од 69.000 Палестинаца. Газа је готово сравњена са земљом, а народ је и даље у веома тешкој ситуацији иако је прекид ватре омогућио већу испоруку хуманитарне помоћи.

• РУСКО-УКРАЈИНСКИ РАТ

Упркос дипломатским напорима Трампове администрације да оконча рат Русије и Украјине, тај сукоб се приближава уласку у пету годину. Украјина и САД су крајем 2025. ревидирале првобитни амерички нацрт мировног плана, који је био неприхватљив Кијеву и његовим европским савезницима, јер се у знатној мјери поклапао са циљевима Русије. Кијев је објавио да одустаје од намјере да уђе у НАТО у замјену за безбједносне гаранције, али и даље нема консензуса око кључног питања - ко ће контролисати Доњецку и Луганску област на истоку Украјине. Русија споро и уз велике губитке напредује на бојном пољу.

• ЈАЧАЊЕ ДЕСНИЦЕ У ЊЕМАЧКОЈ

Демохришћани су поново постали ослонац владе пошто су освојили највише гласова на парламентарним изборима обиљеженим наглим јачањем крајње деснице.

На пријевременим изборима, 23. фебруара прво мјесто је заузео блок ЦДУ-ЦСУ са 28,4 одсто гласа. Послије дужих преговора, постигнут је споразум о такозваној великој, црно-црвеној коалицији демохришћана и Социјалдемократске партије Њемачке (СПД) која је остварила најлошији резултат од 1945, 16,3 одсто. Највећи добитник избора је крајње десна Алтернатива за Њемачку (АфД), која је са 20,7 одсто више него удвостручила број гласова из 2021. Грађани су посветили велики значај изборима - забиљежена је излазност од 82,5 одсто, највиша од пада Берлинског зида.

• ПРЕВИРАЊА У ФРАНЦУСКОЈ 

У Француској је 2025. настављена политичка криза са каквом се није суочила од оснивања Пете републике 1958. Француска је ушла у период политичке нестабилности пошто је средином прошле године изабран парламент у којем већину нема ниједан од три међусобно супротстављена блока - центристичка коалиција предсједника Емануела Макрона, савез лијевих партија и крајња десница.

Због подијељеног парламента и одбојности према коалиционим владама у Француској, Макрон је од септембра 2024. именовао чак четири мањинске владе. Једна од њих је била Себастијена Лекорнија који је одступио послије свега 27 дана. Ипак, Макрон га је поново именовао за премијера.

• ПОВРАТАК БАБИША

Чеси су на октобарским изборима у великом стилу вратили на власт 71-годишњег Андреја Бабиша, етничког Словака, тајкуна пољопривредног сектора и хемијске индустрије, седмог по богатству у Чешкој. Његова популистичка странка АНО формирала је владу у децембру са радикалним националистима и евроскептицима, али су први потези Бабиша као премијера развили бојазни да ће се он придружити дуету Орбан-Фицо у саботирању одлука ЕУ за помоћ Украјини. Повратком на чело владе, Бабиш је постао најстарији чешки премијер и први који се вратио на власт. Он је и најбогатији, али и први који је оптужен за неко кривично дјело - махинације са европским дотацијама.

• КОРУПЦИЈА У ЕУ

Европску унију је крајем 2025. уздрмао још један корупционашки скандал - хапшење некадашње шефице европске дипломатије Федерике Могерини, које пријети да уруши кредибилитет и повјерење у институције ЕУ. Она је оптужена за корупцију у вези са програмом обуке младих дипломата. Могерини је од 2020. била ректорка Колеџа Европе, а водила је и Дипломатску академију ЕУ, која је у фокусу истраге Европског тужилаштва о могућем кршењу правила тендера због дјељења повјерљивих информација прије објављивања пројекта вриједног милион евра. Уз Могеринијеву је оптужен и Стефано Санино, шеф одјељења Европске комисије за Блиски исток.

• УБИСТВО ЧАРЛИЈА КИРКА

Убиство америчког десничарског активисте Чарлија Кирка (31), утицајног савезника предсједника Доналда Трампа, допринијело је додатној поларизацији у САД и изазвало бројне реакције широм свијета, укључујући осуде политичког насиља, али и ликовања због његове смрти. За убиство је оптужен 22-годишњи Тајлер Џејмс Робинсон.

Утицајни конзервативац, познат по промовисању крајње десних идеја и бројних контроверзних ставова, убијен је 10. септембра док се обраћао младима у кампусу универзитета у Јути. Погођен је снајперским хицем у врат, док је одговарао на питање о оружаном насиљу у САД пред 3.000 младих. Комеморација Кирку је окупила око 100.000 људи.

• ПРВИ АМЕРИКАНАЦ ПАПА

Римокатоличка црква је 2025. добила новог поглавара - Лава XIV, од кога се очекује да настави стопама свог претходника, папе Фрање. Лав XIV, чије је свјетовно име Роберт Френсис Превост, први је папа рођен у САД. На чело Ватикана дошао је 8. маја, послије трећег круга гласања на краткој конклави кардинала, која је трајала мање од 24 сата. Насмијан и дискретан 69-годишњак слиједи линију свог аргентинског претходника, чији је био повјерљив савјетник, снажним социјалним нагласком и залагањем за сиромашне, мигранте и заштиту животне средине. За поглавара је изабран послије смрти папе Фрање у 89. години, на ускршњи понедјељак.

• ПЉАЧКА МУЗЕЈА ЛУВР

Пљачка чувеног париског музеја Лувр 19. октобра оцијењена је као спектакуларна, јер је изведена за мање од осам минута усред бијела дана, а да лопове нико није примијетио. Прерушени у грађевинске раднике, ушли су помоћу камиона опремљеног лифтом, какав користе компаније за селидбе, попели до балкона на првом спрату, гдје су сјекачем направили рупу у прозору. Украли осам комада накита, чија је вриједност  88 милиона евра. Док су бјежали скутерима, испустили су круну царице Евгеније, супруге Наполеона Трећег, која је касније пронађена оштећена у близини музеја. Осам особа је ухапшено због пљачке, али украдени накит није пронађен.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.