Отворили карте: О судбини Украјине одлучују само Русија и САД

Курир
Отворили карте: О судбини Украјине одлучују само Русија и САД

ВАШИНГТОН - Након што је Доналд Трамп себи пририсао "мировни споразум" између Израела и Хамаса, порасла су му крила да ће на исти начин окончати и рат у Украјини.

Све се стране припремају за то, а Москва све чешће шаље сигнале шта заправо очекује и жели од тих преговора, за које још нико не зна када би могли да почну и шта ће бити.

Руси су отворили карте. По ономе што се може ишчитати из порука самог предсједника Владимира Рутина и његових најближих сарадника, шефа дирломатије Сергеја Лаврова те новог помоћника руског предсједника и Путиновог главног обавјештајца Николаја Патрушева, Русија жели да навуче Доналда Трампа да, како наглашавају, о Украјини - дакле, не о окончању рата или примирју, него о судбини Украјине као такве - преговарају директно само Русија и САД, пише Курир.

Управо је то главна брига украјинског предсједника Володимира Зеленског, да он свакако буде за преговарачким столом преко пута Путина као равноправни судија, а не попут, присјетимо се, Чехословачке 1938. или Пољске и балтичких држава 1939. године. Но, потпуно је евидентно из свега што стиже из Москве када се поведе ријеч о мировном споразуму да Путин не жели Зеленског прекопута себе за преговарачким столом, и то је главна поента предстојећих преговора.

Владимир Путин, како наводи Блумберг из својих извора блиских Кремљу, превентивно је упозорио Трампа како је главни услов за преговоре да Украјина драстично смањи "своје везе с НАТО-ом" те да ни не помишља о чланству и да буде "неутрална држава", и то, што је врло упечатљиво, с "ограниченом војском".

Дакле, јасно је што Русија жели: потпуну контролу над Украјином те да она више нема никакву војску која би представљала било какву снагу. Уз то је Патрушев поручио да се неће расправљати и преговарати о подручјима Украјине која је Русија анектирала.

Према његовом мишљењу, подручја Доњецка, Луханске, Херсонске и Запоришке области дио су Руске Федерације "и не могу бити предмет трговине у преговорима за рјешавање украјинског сукоба".

Сматра да су то територије којима се "некада управљало из Кијева, а сада су постале дио Русије као резултат воље грађана у складу с међународним правом, законима Русије и законодавством тих региона".

Патрушев је нагласио да је за "Русију важно међународно признање тих територија, као и Крима и Севастопоља". Лавров сматра да је разлог рата, или како он каже "специјалне војне операције", "антируска политика америчке дубоке државе" јер је Запад, како се изразио, "желио да ликвидира руски утицај на исконским руским подручјима", како назива Украјину

А да буде кристално јасно с каквим ће захтјевима Руси доћи на преговоре, Патрушев закључује: "Треба прекинути с дискриминацијом руског становништва у Молдавији и балтичким државама".

Бивши украјински министар вањских послова Павло Климкин на то је у интервјуу руској редакцији "BBC-ја" изјавио како је евидентно да "Руси не желе да преговарају с Украјином".

- Они желе само да нам испоруче шта ће се о нама договорити. Путин полази од тога да је постојање Украјине највећи изазов за његов режим. Због Украјине он ће жртвовати све, па и Сирију или некакав геополитички утицај. Путин неће престати с настојањима да уништи Украјину као такву, али и украјинску нацију јер сматра да је само постојање појма ‘Украјинац‘ изазов његовом ‘руском свијету' - истиче Климкин.

Према његову мишљењу, Трамп сматра да сама логика НАТО-а и западне сигурносне гаранције за Украјину иритирају Путина. Они могу привремено да се договоре о овом питању.

Путин ће, наравно, хтјети више, али ту су могући компромиси.

- Кључна питања биће питања нашег суверенитета. Не независност као таква, јер је Лукашенко, односно Бјелорусија, формално независна. Управо ће суверенитет, наша способност да одлучујемо о својој будућности и будућности у склопу Европе и Запада, бити тема најтежих расправа - напомиње Климкин.

И док два главна актера припремају стратегију за предстојеће преговоре, британски Телеграф доноси вијест да су британски премијер Кир Стармер и француски предсједник Емануел Макрон договорили да њихове снаге буду дио мировних међународних јединица које би дошле на линију разграничења. Према најавама, радило би се о 40 до чак 100 хиљада војника углавном из тих држава те Пољске, Њемачке и Италије.

Међутим, на то из Русије поручују - нема ни говора о "мировним трупама", поготово из земаља НАТО-а.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана