Отворено о крају Европске уније

БРИСЕЛ - Сваке деценије криза подијели Европску унију и блокира њене напоре од окончања Другог свјетског рата да уједини Стари континент.

Ветерани ове битке потенцирају да, без обзира да ли долази споља (Ирак), или из куће (одбацивање уговора ЕУ), криза на крају буде превладана и европски пројекат оживи, објавио је радио Слободна Европа.

Али, овога пута тешкоће изгледају другачије. У посљедњих неколико мјесеци, пројекат интеграција не само да је у застоју, него изгледа да се претвара у своју супротност, односно у дефанзиви је, пише Питер Спигел у "Фајненшел тајмсу".

Евро и путовање без виза, два највидљивија достигнућа послијератних интеграција, на тако су озбиљном удару да званичници отворено спекулишу о њиховом крају, односно укидању.

Европски комесар из Грчке је прошле недјеље први предложио да се његова земља врати на некадашњу националну валуту - драхму. Француски и дански званичници поново подижу националне границе како би контролисали међународни копнени саобраћај. Брисел преиспитује одредбе о шенгенској зони без граница.

Овај нагли заокрет је заправо одраз снажних промјена у политичким струјањима. Европски бирачи, који су, како је изгледало, невољно прихватили мјере штедње и спасавања економија у кризи, нису више спремни да попуштају.

У посљедњих шест мјесеци пале су владе у Португалији и Ирској, док су популистичке, антиевропске партије освојиле знатан број гласова и у Финској и Холандији. Парламентарни заступници се буне у Берлину, студенти демонстрирају у Барселони а синдикати блокирају сједишта државних компанија у Атини.

Питање на које Европа мора да одговори гласи: да ли је то тренутни пламен или фундаментална промјена политике.

Европа за сада одговара веома споро на то питање. Предсједник Европске комисије Жозе Мануел Баросо позвао је прошлог мјесеца владе чланица да се одупру "популистичким изазовима" и потисну у страну антиевропске гласове.

Међутим, није превише ни мудро нити је могуће маргинализовати ове групе. Холандија, која се суочава са све снажнијим антиглобалистичким блоком послије убиства популистичког лидера Пима Фортјуна прије скоро деценију - илуструје опасност од игнорисања све снажнијег "хора".

Холандија је нека врста "Калифорније Европе", одређујући трендове на старом континенту - од просвјетитељских идеја Баруха Спинозе до глобалне трговине подстакнуте поморском моћи Холандије у 17 вијеку, као и толеранцију и отвореност што симболизују кафеи и кварт црвених фењера у Амстердаму.

Холандија је такође била у самом средишту европских послијератних интеграција, један од оснивача свих важних институција, од NATO до увођења самог евра. Но, посљедњих мјесеци Холандија је вјероватно постала највећи кочничар борбе Брисела за будућност ЕУ.

Холандска влада се жестоко противила давању већих овлашћења Унији да са фондом за спасавање од 440 милијарди евра помаже земљама дужницима на периферији еврозоне.

Њена влада врши притисак на Брисел да преиспита политику која се тиче азила и миграција усред масовног таласа избјеглица из сјеверне Африке на европске обале.

Холандија

Холандски званичници жестоко се противе да буду обиљежени као препрека. Међутим, није случајност да је мањинска холандска влада прошле године прва у еврозони која се од почетка финансијске кризе ослања на партију која се отворено залаже против ЕУ - Слободарску партију антиисламистичког популистичког политичара Герта Вилдерса - да би остала на власти.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.