Фото: Oтпад из старих електрана угрожава пијаћу воду за милионе Американаца
ЊУЈОРК - Становници округа Клермонт у америчкој савезној држави Охајо страхују да би отпад са велике депоније некадашњих термоелектрана могао да угрози подземне воде и ријеку Охајо, од које се снабдијевају милиони људи, објавио је „Гардијан”.
Депонија површине око 1.400 хектара, у власништву компаније „Дајнеги Цимер”, која послује у оквиру енергетске корпорације „Вистра”, деценијама је служила за одлагање отпада из термоелектрана у ширем подручју Синсинатија.
Мјештани Брајан и Ронда Бритен кажу да се годинама суочавају са непријатним мирисима сумпорних једињења и страхују од посљедица по животну средину и здравље људи. Њихово имање налази се уз поток Литл Индијан, који протиче поред депоније и улива се у ријеку Охајо, око шест километара низводно.
„Све што излази са депоније пролази кроз ову цијев и одлази у језерце”, рекао је Брајан Бритен, показујући на водено појило које користи стока на сусједном имању.
Према подацима које је сама компанија доставила у извјештајима о контроли, на депонији су током ове и претходних година забиљежене статистички значајне концентрације литијума изнад прописаних стандарда за заштиту подземних вода.
Ријека Охајо представља важан извор воде за пиће за становнике великих градова, међу којима су Синсинати и Луивил. Због тога локално становништво страхује да би евентуално ширење загађења могло да има посљедице далеко изван непосредне околине депоније.
Отпад настао сагоријевањем угља, познат као пепео од сагоријевања угља, садржи различите материје, укључујући пепео, шљаку и силицијумска једињења. Поједини састојци могу бити опасни по здравље, а дуготрајна изложеност одређеним материјама повезује се са обољењима плућа, нервног система и појединим врстама рака.
У округу Клермонт стопа обољевања од рака плућа и бронхија износи 69,6 на 100.000 становника, док је национални просјек у САД 51,8. У сусједном округу Хамилтон, одакле потиче велики дио отпада одлаганог на депонији, забиљежена стопа је 62 на 100.000 становника. Ови подаци сами по себи, међутим, не доказују да је загађење са депоније узрок већег броја обољелих.
Проблеми се не односе само на депонију Цимер. У близини ријеке налази се и некадашња термоелектрана Бекјорд, која је радила 75 година, а затворена је 2014. године. Власти округа туже некадашњег оператера „Дјук енерџи” и компанију „Комерцијал лајабилити партнерс”, садашњег власника постројења, због дугогодишњег загађења.
Према локалним медијима, у необложеним базенима на том мјесту налазе се велике количине токсичних материја, а тешки метали откривени су у најмање 20 бунара. Округ се суочава и са трошком од око 30 милиона долара за изградњу постројења за пречишћавање воде које би могло да уклони загађујуће материје.
Компанија „Комерцијал лајабилити партнерс” дугује округу више од 640.000 долара неплаћеног пореза, наводи се у извјештајима локалних медија.
Адвокат организације за заштиту животне средине „Ертџастис” Том Кмар указао је да стара депонија Цимер није морала да испуни исте безбједносне и техничке стандарде који важе за нове објекте.
„Када је пројектована и изграђена, нису постављене препреке које би спријечиле да отпад од угља дође у додир са подземним водама”, рекао је Кмар.
Из компаније „Вистра” саопштили су да се на депонију од 2007. године не одлаже пепео од угља, већ нуспроизводи на бази кречњака из електране Мајами Форт, који су, према важећим прописима, класификовани као неопасан отпад. Компанија је навела и да улаже у системе за контролу непријатних мириса.
„Гардијан” наводи да америчка Агенција за заштиту животне средине у Охају није одговорила на питања о могућности независног испитивања воде унутар депоније, док представник компаније „Вистра” није одговорио на исто питање.
Становници, међутим, траже да се проблем ријеши и да се спроведу независна испитивања.
„Само тражимо да уложе новац и ријеше проблем. Знамо да га имају”, поручио је Брајан Бритен.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.