Отпад из Јапана послије цунамија завршава на плажама Хаваја

Токио - Разорни земљотрес и цунами који је у марту 2011. године погодио Јапан оставио је иза себе пустош у тој земљи, преносе агенције.

Након двије године посљедице цунамија су још примјетне, не само у тој земљи већ и на обалама Хаваја чије плаже изгледају као депонија смећа.

На први поглед све изгледа савршено, али када се погледа изблиза на пијеску се виде комадићи пластике које је море нанијело.

Комади флаша, четкице за зубе, различита амбалажа, па чак и фрижидери и чамци, све се то налази на плажи Камило и дио је отпада који је ту море донијело након разорног цунамија у Јапану.

У организацији “Hawaii Wildlife Fund” кажу да је отпад који плута морем већ годинама проблем, али да су ствари након цунамија постале још горе.

Према извјештајима који долазе из Јапана, 1,5 милиона тона смећа који је настао након разорног цунамија отплутало је у океан.

Ова организација сада покушава очистити плаже Хаваја од морског отпада, састављеног углавном од пластике.

Активисти организација које се баве заштитом животне средине од јесени па до сада су на обалама пронашли различите предмете на којима је био текст на јапанском језику, што значи да су доплутали из те земље.

Међу отпадом се тако нашло неколико фрижидера, замрзивача, па чак и рибарски брод.

Но, Меган Ламсон, активисту организације, највише забрињавају видљиви трагови угриза на пластичним боцама које проналази. Како је изјавила сумња да су ти предмети уствари постали храна рибама.

Ламсон можда сумња, али биолог Лесли Јанц то са сигурношћу може потврдити.

Она је проучавала утицај морског отпада на рибе и дошла до поражавајућих сазнања.

За потребе снимања Си-Ен-Енове емисије отворила је једну од морских риба какве често заврше на нашим тањирима.

Из њене утробе је извукла неколико комада непробављиве пластике.

- То тешко пролази кроз пробавни систем - каже Јанц.

Она је такође провела истраживање над 64 рибе различитих врста. Када их је разрезала видјела је да у 20 одсто њих има пластике коју су појеле.

Истраживачи сада постављају питање шта ће се десити људима након што конзумирају рибе које су јеле пластику из мора и какве су све хемикалије апсорбовале у своја ткива.

Какав ће то учинак оставити?

Није ово случај само с рибама.

Птице које су разрезали и анализирали у лабораторијама такође су у својим желуцима имале комаде пластике.

Дејвид Хјуренбах, доктор из једне локалне лабораторије, разрезао је албатроса, а у његовој утроби је нашао комаде тубе пасте за зубе, комаде четке, цијеви које се користе у медицинским установама и још много различитих предмета.

Осамдесет одсто желуца ове птице било је напуњено пластиком.

- Ми заправо не знамо стварни учинак ове врсте отпада. Он постаје проблем који је изражен широм свијета - каже Монтено Моришиге из организације која се бави заштитом животне средине.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.