Они су упропастили Шенген

Рат у Сирији покренуо је миграцију огромних размера, а крајња дестинација избјеглица јесу земље Европске уније.

 Међутим, мигрантски талас који све јаче запљускује Стари континент донио је и бројне подјеле међу европским лидерима. Највеће промјене претрпио је шенгенски систем, који је поновним увођењем граничне контроле постао само утопистички сан. Таквом стању допринијели су многи, а ово је 12 најодговорнијих.

Башар ал-Асад и сунитски побуњеници

Предсједник Сирије одговорио је на побуну сунитских побуњеника 2011. године, и ушао у рат у којем је животе изгубило скоро четврт милиона цивила, док је шест милиона људи принудно расељено. Од тога је највише људи емигрирало у оближње Турску, Јордан и Либан, али је незанемарљив број кренуо пут Европе, што је поприлично утицало на блокаду граница. Поред тога, хаос у држави постао је идеално тло за рађање монструозних организација попут Исламске државе, која додатно појачава миграцију.

Виктор Орбан

Премијер Мађарске крупним корацима граби ка титули најомраженијег Европљанина, а све захваљујући свом оштром, па чак и ксенобичном ставу према избјеглицама са Блиског истока, чију миграцију је назвао "опасношћу за хришћанску природу Европе". Зид који је подигао на граници са Србијом подсјећа на неке од мрачнијих момената у свјетској историји, а његове изјаве да су избјеглице "искључиво њемачки проблем" косе се са свим оним постулатима солидарности на којима ЕУ и почива.

Реџеп Тајип Ердоган

Ердоган, који се прије може дефинисати као владар а не предсједник Турске, обновио је војне нападе на Курде, који бијеже ка Грчкој, одакле настављају ка западу Европе.  Управо су Курди били ти који су Ердогана коштали апсолутне власти на недавним изборима, узевши му позамашно "парче колача" у виду 80 посланичких мјеста. Уз то, турски лидер је одавно огорчен на строгу визну политику ЕУ према Турској, што додатно компликује његов однос са Бриселом.

Џорџ Буш

Први међу једнакима. Инвазија САД на Ирак, под испоставиће се лажним доказима да Садам Хусеин посједује оружје за масовно уништење, потпуно је разорила ту државу. Под Бушовом "диригентском палицом", Ирак је постао право оличење "дивљег Запада". Тензије међу различитим племенима, које је Хусеин држао под контролом, потпуно су букнуле, оформљени су бројни терористички антизападни покрети, а увелико је присутна и Исламска држава, која терорише кога стигне. Потпуно цјепкање државе на дијелове у којима владају различити фактори, међусобна одмазда на релацији сунити-шиити и права експлозија насиља навели су недужно становништво на бијег у мирну, европску луку.

Барак Обама

Млак став који је званични Вашингтон заузео према сиријској кризи имао је велики утицај на потоње догађаје. Отворено неслагање са политиком Башара ал-Асада резултовало је финансијском, оружаном и логистичком подршком сунитским побуњеницима, што је додатно распирило сукобе у земљи. Управо су ти сукоби били окидач за масовну миграцију становништва ка Европи.

Дејвид Камерон

Британско блокирање Шенгенског споразума из 1985. године Камерон је искористио како би избјегао свако учешће у заједничком ријешавању мигрантске кризе са земљама ЕУ. То је резултовало да је Британија, иако има капацитет да прими стотине хиљада, своја врата отворила за свега 216 избјеглица, док је остатку показала да нису пожељни и тиме их преусмјерила ка остатку Европе.

Кријумчари људима

Вође банди увелико користе патњу избјеглица, наплаћујући им баснословне суме за превоз до Европе. Уцијене, тортура и изнуда су средства којима се ови криминалци користе, чиме несрећним мигрантима извуку и посљедњи долар који су уштедели, чиме их на обали Европе оставе без пребијене паре. Поред тога, њихове бруталне методе резултују великим бројем жртава, које умјесто у "обећаној Европи" заврше на дну Медитерана, или угушени у камионима смрти. Управо због кријумчарења, многе европске земље увеле су контролу на границама.

Марин Ле Пен

Синоним за француску десницу, Марин Ле Пен је једна од најгласнијих политичара када је ријеч о тврђем ставу према мигрантима и поновном увођењу граничних контрола. Њена изјава да "Француска мора да уђе у рат за своју слободу и могућност да сама одлучује кога ће примити на своју територију", додатно је распалила антимигрантску хистерију у појединим дијеловима Европе. Поред тога, Ле Пенова је једна од жешћих критичарки Ангеле Меркел, коју назива "вуком у јагњећој кожи", рекавши да њемачка канцеларка у окриље своје земље не прима избјеглице, већ "робовску радну снагу".

Ајуб ел-Казани

Ел-Казани је недавно покушао да изврши терористички напад у возу на релацији Амстердам-Париз, који се срећом спречен адекватном реакцијом путника. Његова намјера да изврши масакр на европском тлу одмах је покренула питање како је могао да слободно пренесе оружје из Белгије у Холандију, иако је од раније познат по свом екстремизму. Након критика о "превише лабавим границама", појачана контрола је поново уведена.

Мехди Немуш

Човјек који је 2014. отворио ватру у Јеврејском музеју у Бриселу, када су четири особе изгубиле живот. Успио је да несметано побјегне у Француску, с обзиром да на белгијској граници није постојала контрола. Касније је ухапшен у Мареју, а француска полиција га, поред убиства четири особе, терети и за тероризам, пошто је припадник Исламске државе.

Исајас Афеверки

Предсједник Еритреје, којег остатак свијета сматра диктатором, константно је одбијао да распише демократске изборе у својој земљи. Његов репресивни режим натерао је многе младе Еритрејце да побјегну из земље, и ухлебљење и мирнији живот потраже у Европи. "Амнести интернешнл"  тврди да се у еритрејским затворима налази најмање 10.000 политичких затвореника.

Абу Бакр ал-Багдади

Самопрокламовани калиф  и бивши лидер Ал каиде у Ираку  је својим бруталним злочинима утјерао страх у кости недужном становништву које бјежи главом без обзира пред џелатима његове Исламске државе.

Шенгенски споразум

Шенгенски уговор је споразум ког је 14. јуна 1985. потписало пет европских држава (Белгија, Француска, Њемачка, Луксембург и Холандија). Споразум је потписан на броду „Принцеза Мари-Астрид“ на ријеци Мозел, поред Шенгена, малог мјеста у Луксембургу на граници Француске и Њемачке.  

По Шенгенском уговору, држављани државе потписнице могу се слободно кретати у било којој другој држави потписници не показујући било какав документ на граници (пасош, лична карта). Циљ уговора је био да се укину и хармонизују гранични прелази између земаља потписница. У вријеме потписивања, уговор није имао везе са Европском унијом (тада Европском заједницом), док то данас није случај.  

Накнадне земље потписнице су донијеле конвенцију којом се ограничава укупан број шенгенских држава на двадесет шест.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.