Односи Данске и Гренланда пуцају по шавовима: "Неслога иде на руку Американцима"

КОПЕНХАГЕН - Сутра ће се у Вашингтону гренландска министарка спољних послова Вивијан Моцфелт и дански министар спољних послова Ларс Локе Расмусен састати са својим америчким колегом Марком Рубиом како би покушали пронаћи рјешење за гренландску кризу, но чини се да данска и гренландска страна све мање наступају јединствено према америчким претензијама.

Чак и унутар гренландског политичког вођства и парламентарних странака не постоји јединство око одговора на пријетње Доналда Трампа, поново изражене у ноћи на уторак у објави Бијеле куће на Иксу (X) која приказује америчког предсједника како кроз прозор гледа на карту Гренланда.

У Копенхаген данас стиже америчка делегација од укупно осам сенатора и чланова Представничког дома Конгреса, већином из редова Демократа. Састаће се с представницима данске и гренландске владе, као и с пословним лидерима.

Канцеларија демократског сенатора Криса Кунса у штурим саопштењу за јавност наводи сљедеће: „Сенатор Кунс предводиће конгресну делегацију у Копенхагену како би истакао више од 200 година пријатељства између САД и Данске“.

Зашто сенатори долазе у Данску, а не на Гренланд?

Предсједница Одбора за спољну и безбједносну политику гренландског парламента Пипалук Линге, која очигледно није била позвана, одмах је затражила да и сама буде присутна састанку с америчким сенаторима: „О нама се не може разговарати без нас. Чудно је да су сенатори позвани у Данску, а не на Гренланд“.

Гренландски премијер Јенс-Фредерик Нилсен такође је стигао у Копенхаген и остаје у главном граду Данске чак седмицу дана, очигледно како би био што ближе данским челницима кад се буду водили разговори о његовој домовини.

Неки су дански политичари у међувремену изгубили стрпљење, па је тако бивши предсједник националистичке и популистичке Данске народне странке, Кристијан Тулесен Дал, за Јиландс-Постен рекао да је неодржива тренутна ситуација у којој гренландски лидери могу без икакве одговорности и посљедица рећи што год желе о Данској.

Све гренландске странке желе независност

„Можда бисмо требали бити потпуно отворени у односима између Данске и Гренланда. Више пута Гренланд је јасно ставио до знања да се жели отцијепити. То је само питање времена и методе. Дугорочни циљ готово свих странака на Гренланду је независност“, рекао је Тулесен Дал и наставио:

„Сада свима мора бити јасно да САД неће прихватити независни Гренланд. Виде ли Гренланђани своју будућност заједно с Данском или ће их жеља за отцјепљењем одвести у амерички загрљај? Нека Гренланђани директно разговарају са САД и на основу тога одаберу своју будућност.“

Инеки Килсен, потпредсједник љевичарске странке Сиумут, такође сматра да би Гренланд требао самостално и директно разговарати са САД и истиче да дански министар спољних послова нема шта да тражи на таквим састанцима: „Данска влада је више пута рекла да Гренланд припада Гренланђанима, па нека се тога сада и држи“.

 

Tap to monitor the situation. pic.twitter.com/eMCwc6sE3e

— The White House (@WhiteHouse) January 13, 2026

 

Страх од ескалације и америчке интервенције

С друге стране, данска љевичарска странка Енхедслистен позвала је да се изнад палате Кристијансборг у Копенхагену, сједишта данског парламента, владе и врховног суда, истакне гренландска застава.

„Позивамо парламент да дјелује у знак солидарности и саосјећања с гренландским народом и њиховим правом да сами доносе одлуке о будућности Гренланда“, рекао је посланик Енхедслистена Педер Хвелплунд.

Гренландска посланица у данском парламенту и заговорница независности Гренланда Аки-Матилда Хег-Дам дефетистички је закључила да се Доналд Трамп тешко може одвратити од намјере да заузме Гренланд. Тврди да није нужно проблематично склопити споразум са Сједињеним Америчким Државама ако то може омогућити Гренланђанима већу независност.

„САД ионако стиже на Гренланд, па морамо покушати нешто извући из тога. Морамо бити паметни. Или ћемо им омогућити да нас преузму силом или ћемо преговорима покушати извући најбоље за гренландски народ. Треће опције нема“, изјавила је Аки-Матилда Хег-Дам за Политикен.

А кад смо код силе, данску премијерку Мете Фредериксен питали су прије два дана отворено шта ће се догодити ако САД силом крене на Гренланд.

Одбила је јасно одговорити на то питање: „Мислим да већина Данаца разумије да то не могу подијелити с јавности. Много је ствари на које не могу одговорити. Рећи ћу само да се налазимо у судбоносном тренутку“.

„Даље руке од Гренланда“

А у више данских градова у суботу ће се одржати протести против америчких претензија на највеће свјетско острво под слоганом „Даље руке од Гренланда“. Организатор је једна инуитска организација из Данске, чија предсједница Камила Сизинг каже: „Обично се не мијешамо у политику, али ситуација је постала толико озбиљна да морамо дигнути свој глас“.

Гренландски медији јављају о узнемиреним становницима који почињу стварати залихе горива и хране, јер страхују од ескалације кризе и прекида доставе основних потрепштина и комуникација. Неки говоре о селидби на сигурно у Данску.

 

„Јуче сам прошетала обалом. Смирује ме слушати море. Спуштао се мрак, а онда је испред мене прошао брод без свјетала. И одједном сам се запитала хоће ли и они упловити без упаљених свјетала?“, запитала се градоначелница Нука Аварак Олсен, која под „они“ мисли на Американце.

Нагласила је да немир и страх међу 20.000 становника Нука расте сваким даном: „Иако свима говорим да остану мирни, разумијем да се људи боје. Разумијем зашто гледају у небо и море тражећи оно што би могло доћи“.

Ситуацију око Гренланда можда је најбоље описао бивши гренландски политичар Акалук Линге, оснивач љевичарске странке Инуит Атакатигит, који страхује да ће растуће тензије између његове домовине и Данске омогућити САД да оствари своје пријетње и спроведе анексију.

„Изјаве гренландских челника, којима нас готово приказују као самосталног спољнополитичког актера, само потврђују оно што Американци тврде – да постоји вакуум моћи на Арктику. А то је прилично опасан пут“, рекао је Линге и наставио:

„Нужно је свијету рећи да нисмо у уставној кризи“

„Стално се понавља мантра да не желимо бити Американци, али ни Данци. То је долијевање уља на ватру. Нужно је свијету рећи да нисмо у уставној кризи. Да Гренланд, Данска и Фарска острва чине заједницу унутар које имамо велике могућности“.

Линге је нагласио да Гренланд не треба самостално преговарати са САД: „Министарка спољних послова Моцфелт мора престати да се понаша као да смо голема земља. Ми смо прилично мален народ, а Данска је мали партнер у НАТО-у. Нека Данска, која је одговорна за спољну и безбједносну политику, преузме вођство. Бесмислица је показивати онима с којима се састајемо да међу нама постоји велико неслагање“, преноси Индекс.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.