Од спаљивања Јуде до бацања лонаца

Васкрс, кога с правом називају празником над празницима, и католици и православци широм свијета прослављају истог дана.

Шароликост поднебља подразумијева и разноврсност обичаја и традиција у вези са обиљежавањем дана у којем је Исус побиједио смрт и наговијестио вјечни живот за све вјерујуће.

У Русији влада правило да се најприје оде на васкршњу литургију. Послије повратка кући, породицу чека богата трпеза украшена цвијећем и шареним јајима.

Послије доручка слиједи обилазак пријатеља и комшија, уз поклањање обојених јаја и васкршњег хљеба. Према вјеровању, васкршње јаје које се некоме да од срца никада се неће покварити.

Поклањање јаја повезано је са претхришћанским обичајима Руса. У та давна времена јаја су се поклањала у част обиљежавања прољећног празника, званог Масленица.

Стари Словени су вјеровали да је у јајету извор ватре која је створила свијет, па је тако јаје симбол живота.

Јединствени руски васкршњи обичај је и брање маца, чиме се симболизује долазак прољећа.

Поред уобичајеног фарбања јаја, Румуни његују традицију ношења ораховог лишћа око струка, јер вјерују да га је и Исус имао око струка у тренутку васкрсења.

У вријеме Васкрса румунски сточари практикују ритуал у коме одрежу длаке са крављег репа и спале над мравињаком, уз молитву: "Нека ми Бог подари онолико телади колико има мрава у овом мравињаку!".

Једно празновјерје раширено међу Румунима каже да се на Васкрс не смије давати со или пламен ватре, јер то доноси несрећу.

У Грчкој се на Велики четвртак пече васкршњи хљеб, односно "цореки", а фарбају се и јаја у црвено, што симболизује Христову крв.

У црквеном дворишту млади обично запале велику ватру, како би симболично спалили Јуду Искариота, апостола који је издао Исуса.

На острву Крит обичај је да се упаљена свијећа носи кући, пазећи при томе да се пламен не угаси. Изнад улазних врата пламеном свијеће направе се три крста, и тиме се дом и укућани благосиљају свјетлом Христовог васкрсења.

Фарбање јаја има посебно свето значење у Бугарској. Црвена јаја код Бугара симболизују љубав и заштиту од зала.

И црвена боја има свете моћи. Послије употребе, оно што остане од ње мора да се баци иза куће како би отјерала зле духове. Црвена јаја се закопавају у земљу како би заштитила поље од града и других временских непогода, а љуске поједених васкршњих јаја се дају стоци да би била здрава и имала пуно приплода, или се стављају у подове или зидове куће како би дом био заштићен.

Васкршњи хљеб је украшен црвеним и бијелим јајима - бијела јаја представљају мушке, а црвена женске чланове породице.

Офарбана васкршња јаја буду благословљена у цркви, а затим се често туцају о црквене зидове.

У Холандији се практикује паљење ватре у сумрак. Чак се у појединим градовима дјеци симболично испраши тур, јер се вјеровало да се на тај начин истјерује лоше понашање.

Сличан обичај постоји и у Шкотској.

И Шпанија има занимљив обичај, гдје по ријекама на овај празник плутају сплавови са украшеним фигурама, које представљају ликове из библијске приче о Христовом васкрсењу.

Данци на Васкрс носе у џеповима комадић бесквасног хљеба умотаног у бијело платно.

Сјеверна Aмерика има обичај потјере за фарбаним јајима. Пријатељи или родбина, који заједно славе Васкрс, скривају јаја у кући или дворишту, а дјеца затим крећу у потјеру, убијеђена да их је преко ноћи сакрио васкршњи зеко, оставивши успут и друге посластице и поклоне.

У бразилској покрајини Минас на Велику суботу џепови се пуне комадићима кварца, који се на Васкрс остављају код куће. У Полинезији се на Велику суботу крсте шкољке за које се вјерује да су повезане с морским духовима, те се послије обреда враћају у море, гдје "васкрсавају" нови живот.

У Лапонији се прославља бијели Васкрс уз зимске радости. Уз пјесму и плес Лапонци се играју снијегом, праве Сњешка Бијелића и славе Исусово васкрсење и буђење природе.

Васкрс се свуда углавном прославља уз свечану трпезу и фарбана јаја, али има и много других занимљивих, а понекад и бизарних обичаја.

У Ирској је закопавање харинги васкршња традиција. Закопавањем харинги, које су биле главно јело током поста, означава се његов крај и почетак поновног уживања у месу и месним прерађевинама.

У неким дијеловима Пољске се на Васкрс људи међусобно поливају водом, а у Финској се, за срећу и здравље, међусобно ударају по леђима свежњем брезових гранчица.

У Италији се традиционално једе посебна васкршња "торта ди пасквета", слани колач с куваним јајима и спанаћем, а у Грчкој васкршња супа од јагњећих изнутрица "магирица". Грци са Крфа на Васкрс бацају лонце кроз прозор.

У Мађарској се људи међусобно прскају намирисаном водом, а понекад и чистим парфемима. У Aустрији се на високе дрвене стубове постављају велики вијенци од зеленила украшени јабукама, поморанџама и разнобојним тракама.

У Шведској је боја Васкрса жута, а куће се декоришу брезовим гранчицама и украсима од перја. Како у то вријеме још ништа не цвате и грмови по вртовима добијају шарене украсе.

У Шпанији се одржавају процесије у којима учествују мушкарци костимирани у костуре, а на васкршњу мису, на благослов, младићи доносе обичне палмине гранчице, а дјевојке оне украшене слаткишима.

У Њемачкој се куће декоришу гранама украшеним обојеним јајима, а за најмлађе се у баште скривају корпе с јајима и чоколадним фигурицама.

У Француској, након што се поново чују црквена звона која се нису оглашавала три дана, људи уз грљење и љубљење честитају једни другима, а дјеца стоје у кругу и у ваздух бацају и хватају шарена јаја.

Васкршњи детективи

Занимљиву традицију његују и Норвежани, који се на Васкрс посвећују рјешавању убистава. На телевизији се приказују филмови с детективским темама, часописи објављују крими-приче, чак и картони млијека имају приче о неријешеним убиствима. Њиховим рјешавањем Норвежани се забављају на Васкрс.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.