Обрт: Британија не враћа стратешко острво због ког су упропастили животе хиљадама људи

Британски суд је блокирао пренос суверенитета над архипелагом Чагос са Уједињеног Краљевства на Маурицијс, упркос томе што је премијер Кир Стармер већ потписао одговарајући споразум.

Велика Британија је стратеши важна острва у Индијском океану требала вратити Маурицијусу, а заузврат би плаћала 3,4 милијарде фунти као концесију за постојање базе Дијего Гарсија на период од 99 година!

Премијер Кир Стармер је на конференцији за штампу 22. маја 2025. изјавио да је потписао споразум, назвавши га „једним од најзначајнијих доприноса нашој безбједносној сарадњи са Сједињеним Државама“. Стармер је бранио и високу цијену договора, истичући да је то „саставни дио коришћења британског утицаја ради очувања безбједности код куће“. Иако Велика Британија формално преноси суверенитет, највеће острво у архипелагу — Дијего Гарсија — остаје под закупом на 99 година.

Британија је издвојила Чагос из своје колоније Маурицијус 1965. године, три године прије него што је ово острво добило независност. На Чагосу је створила тзв. Британску територију у Индијском океану (BIOT), што је у супротности са резолуцијама УН-а о деколонизацији.

Затим су у потпуности исељавале становнике Чагоса – обмањујући, притискајући и у неким случајевима буквално насилно укрцавајући их на бродове. Неколико хиљада људи је протјерано, углавном на Маурицијус и Сејшеле, гдје су живјели у великом сиромаштву, често без правне или социјалне заштите. Врхунац цинизма био је тај да су им касније оспоравали могућност повратка јер су их приказивали као "привремене раднике", а не као аутохтону популацију.

Међународни суд правде (ICJ) је 2019. донио савјетодавно мишљење да је британска управа над Чагосом незаконита и да острва морају бити враћена Маурицијусу. Генерална скупштина УН је подржала то мишљење великом већином гласова.

На атолу Диjего Гарсија се налази важна америчка војна база, кључна за операције у Индијском океану. Ово мјесто се налази приближно на средини између Африке, Блиског Истока и југоисточне Азије, што омогућава контролу кључних морских путева, укључујући руте нафте из Персијског залива ка Азији и трговинске правце између Истока и Запада.

Онај ко контролише Чагос, може брзо реаговати или извршити надзор над великим делом светског саобраћаја. Тамо су размјештени стратешки бомбардери америчке авијације Б-2A Спирит. 

Острва Чагос су предмет међународног спора деценијама. Америчка база је била актулена претходних мјесеци у контексту могућег сукоба са Ираном и Хутима. Том приликом је америчка стратешка авијација стигла на острво.

Пренос територије могао је ограничити приступ САД тој бази, што је изазвало забринутост у безбједносним круговима. У Британији је опозициона Конзервативна странка критиковала Лабуристичког премијера Кира Стармера због овога, тврдећи да је Маурицијус савезник Кине. Тако се ова земља најчешће и назива у британским медијима. Међународни суд правде наредио је Великој Британији да преда контролу над архипелагом Чагос држави Маурицијус. На тај начин се од ње тражи да „комплетира деколонизацију територије, узимајући у обзир право становника на самоопредјељење“.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.