Обама мора да изнесе доказе за Сони

Вашингтон - Барак Обама је најавио санкције Сјеверној Кореји због хакерског напада на "Сони", али мораће да пружи доказе да је за то одговоран Пјонгјанг.

Амерички предсједник Барак Обама нашао се пред још једним изазовом када је најавио да ће увести санкције Сјеверној Кореји због хакерског напада на "Сони", али би претходно требало да пружи чврсте доказе о кривици Пјонгјанга, јер од тога би могло да зависи како ће се дефинисати сајбер ратовање у будућности.

Ланац догађаја који је покренут 24. новембра 2014. године хакерским нападом на компанију "Сони пикчерс" открило је потребу за јаснијим дефиницијама и доктринама у управљању сајбер сукобима, навео је Њемачки Маршалов фонд.

Хакери који себе називају "Чувари мира" уништили су око три четвртине компјутера и сервера "Сонија" и том приликом украли и затим објавили интерну комуникацију запослених, скрипте, још неприказане филмове и повјерљиве информације.

Њихова оцјена је да је неспорно ријеч о злочину, али остала је дилема ко је његов извршилац и како га казнити.

Амерички предсједник Барак Обама показао је прстом на Сјеверну Кореју као одговорну за хакерски напад на "Сони" у свом обраћању 19. децембра, а двије недјеље касније најавио је и циљане економске санкције против сјевернокорејских званичника, прије свих на обавјештајце.

Обама је у свом говору прије одласка на Божићни одмор оцјенио да је "Сони" погрешио што је под притиском хакера одустао од премијере филма "Интервју" у којем је исмијан корејски вођа Ким Џонг-ун, али се филмска компанија није сагласила са том његовом оцјеном.

Када је ријеч о случају хакерског напада на "Сони" службеници FBI тврде да посједују класификоване доказе да је напад дошао из Сјеверне Кореје, јер су годинама пратили тамошње хакерске активности.

Да би убjедили скептике међу професионалним ИТ стручњацима службеници FBI-ја пружили су прошле недјеље неке додатне доказе за своје тврдње.

У сајбер сукобима најтеже је одредити коме заиста треба приписати злочин, јер уколико хакери располажу довољним ресурсима и савременом опремом, веома тешко им је ући у траг.

Због тога, како Маршалов фонд оцјењује, САД треба веома опрезно да поступају и да представе заиста непобитне доказе да иза поменутог хакерског напада стоји Пјонгјанг.

Уколико докази нису довољно убједљиви да би ујверили стручну јавност, онда би САД могле да учине преседан којим би подстакли и друге земље да без валидних доказа покрећу осветничке акције против стварних или прокламованих криваца.

Због тога је веома важно да прије увођења санкција Вашингтон пружи коначне доказе о сјевернокорејској одговорности за хакерски упад у "Сони".

Обама је квалификујући напад на "Сони", рекао да је ријеч о "сајбер вандализму", а у "Сонију" сматрају да је ријеч о сајбер саботажи.

Међутим поставља се питање да ли је хакерски напад на компанију за забаву довољан разлог за позивање на Повељу 51 УН, која дефинише право држава на самоодбрану од сајбер напада?

Бивши врховни командант NATO генерал Џејм Ставридис истакао је да је та дефиниција од великог значаја, јер носи значајне посљедице.

Напори да се дефинише сајбер рат учињени су 2007. године када се Естонија нашла под хакерским нападом из Русије, а као резултат тих напора настао је "Талински приручник".

Нико нема легитимни интерес да се његови рачунари и мреже користе за уцjењивање, деструкцију и сајбер криминал, па већина држава учествује у подршци заједничком глобалном оквиру за умањење ризика и сајбер сукоба.

Државе имају право на самоодбрану, али сложена међузависност и прекограничност дигиталног свијета чине овај изазов колективним.

Свијет је још у раној ери сајбер сукоба у којој се стварају доктрине и преседани, а баш због тога, како оцјењује Маршалов фонд, Обама који је обећао најтранспарентнију администрацију у историји САД, треба да пређе са ријечи на дијела.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.