Нуклеарне ракете на мртвој стражи!

МОСКВА, БРИСЕЛ - Након хиљада изгубљених живота те великог дијела територије и разарања несагледивих размјера, сукоб у Украјини јуче је ушао у хиљадити дан, а док њени становници прижељкују мир као озебао сунце, геополитичка ситуација дошла је до усијања. Руски предсједник Владимир Путин је, реагујући на потез САД да Кијеву одобре коришћење америчког наоружања за нападе унутар Русије, потписао указ којим нуклеарно оружје остаје посљедња линија одбране те земље.

Страх од нуклеарне катастрофе порастао је послије изнуђене одлуке руског предсједника, али и након што су јуче Украјинци објавили да су већ употријебили америчке балистичке ракете "атакамс" и гађали руску територију.

РБЦ-Украјина је јавила да су украјинске оружане снаге гађале Брјанску област, односно град Карачев, као и да је погођено ракетно и артиљеријско одјељење Министарства одбране Русије.

Министарство одбране Русије потврдило је да је украјинска војска употријебила америчке оперативно-тактичке ракете "атакамс". У саопштењу су навели да је пет ракета оборено ракетним системом "панцир".

- Фрагменти ракете пали су на техничку територију војног објекта у Брјанској области те изазвали пожар који је одмах угашен. У нападу није било жртава - саопштило је министарство.

Путину није требало дуго да одговори, а у новом указу "Основе геополитике у области нуклеарног обуздавања" прецизирани су параметри под којима може да се користи то оружје.

- Државна политика у области нуклеарног обуздавања је одбрамбеног карактера, усмјерена на одржавање потенцијала нуклеарних снага на нивоу довољном за обезбјеђивање нуклеарног обуздавања и гарантује заштиту суверенитета и територијалног интегритета државе - наведено је, између осталог, у документу.

Такође је истакнуто да је државна политика нуклеарног одвраћања усмјерена на одржавање потенцијала нуклеарних снага на нивоу довољном за нуклеарно одвраћање које за циљ има да обезбиједи да потенцијални противник разумије неизбјежност одмазде у случају агресије на Русију.

- Одржавање сталне спремности намјенског дијела снага нуклеарног одвраћања за употребу је укључено у принципе нуклеарног одвраћања Русије - наведено је у документу и истакнуто да Русија чини све неопходне напоре да смањи нуклеарну пријетњу.

ПОСАО ЗА ТРАМПА

Замјеник предсједника Савјета безбједности Русије Дмитриј Медведев рекао је да администрација САД одлуком да дозволи нападе ракетама "атакамс" унутар Русије свјесно иде на ескалацију сукоба са Русијом.

- Свјесно изазивају ескалацију с којом ће у коштац морати да се ухвати Трампов тим - написао је он на "Телеграму".

Медведев је рекао да у том случају Москва има право да као одговор употријеби оружје за масовно уништавање у нападу на Кијев и кључне објекте НАТО-а гдје год да се налазе.

- То је већ трећи свјетски рат. Можда је стари Бајден и заиста одлучио да лијепо напусти овај свијет и да са собом поведе знатан дио човјечанства - прокоментарисао је Медведев. Према његовим ријечима, покушаја примјене ракета великог домета на територији Русије је већ било.

Путинов потез о обнављању нуклеарне доктрине дошао је два дана након што су медији објавили да је администрација америчког предсједника Џозефа Бајдена омогућила Украјини да користи ракете дугог домета за нападе на руску територију. Према извјештајима, Бајден је ту одлуку донио након сазнања да су војници из Сјеверне Кореје наводно стигли у Курску област, након чега су руски званичници упозорили да би такви потези могли да доведу до избијања трећег свјетског рата.

Бајденов очајнички потез на истеку мандата наишао је на згражавање и у његовој земљи, а сарадници и најближи људи будућег америчког лидера осудили су ту одлуку, наводећи да она САД води у директан рат са Русијом.

Међутим, Бајденов потез добио је подршку појединих савезника у Европи, а француски предсједник Емануел Макрон међу првима је изјавио да је америчка администрација донијела "добру одлуку" тиме што је дозволила Украјини да користи америчко наоружање за нападе унутар Русије.

Високи представник ЕУ за спољне послове и безбједносну политику Јосеп Борел такође је поздравио као "веома добре вијести за Украјинце" одлуку САД да одобри Украјини коришћење ракета дугог домета за нападе у Русији и поручио да се нада да ће све државе чланице ЕУ слиједити одлуку САД.

- У Европи је то национална надлежност. Неке државе чланице већ то раде отворено, друге раде не говорећи ништа, а неке ништа нису рекле. Али сигуран сам да ће слиједити примјер САД како би дозволили Украјинцима да користе оружје да се боре против Руса унутар руске територије - рекао је Борел јуче по доласку на састанак Савјета ЕУ за спољне послове посвећен одбрани. Он је додао да су САД донијеле важну одлуку "којој аплаудира".

- То су веома добре вијести за Украјинце. Они су то тражили - навео је Борел.

Он је на питање да ли ће, ако САД прекину сваку подршку Украјини, то бити довољно да заштити Украјину и Европу, поручио да Европљани не могу да буду у реактивном режиму, односно да сједе и чекају шта ће Американци урадити и онда да реагују.

- Не можемо да чекамо да Трамп одлучи. Наша подршка Украјини мора да се настави - поручио је Борел.

ЊЕМАЧКО "НЕ"

С друге стране, из Берлина је стигао јасан одговор. Њемачки канцелар Олаф Шолц изјавио је да та држава неће слати Украјини крстареће ракете дугог домета "таурус" јер би то, како је навео, значило директно укључивање Њемачке у рат.

Шолц је указао да би коришћење њемачких ракета "таурус" у рату између Украјине и Русије значило да Њемачка прихвата заједничку одговорност за контролу мета, чиме би де факто постала страна у рату.

- То је нешто што не могу и не желим да урадим - навео је Шолц истичући да је Њемачка и до сада забрањивала Украјини да њемачким оружјем које јој је до сада испоручено гађа циљеве на дубини руске територије.

Мађарски министар спољних послова Петер Сијарто рекао је да ће наредна два мјесеца бити најопаснија у посљедњим деценијама.

Он је јуче на "Фејсбуку" написао да Бајден, "који је смијењен с власти, а чије способности многи доводе у питање", може да донесе одлуке које могу имати катастрофалне посљедице по свијет.

Сијарто је додао да је избор Трампа за предсједника САД Европи пружио шансу да обнови мир на континенту, али да постоји много проратних политичара с обје стране океана који се томе противе.

Од почетка сукоба у Украјини јуче се навршило 1.000 дана, а до сада су хиљаде украјинских грађана погинуле, док више од шест милиона људи живе као избјеглице. Број становника опао је за четвртину, а инфраструктурни и енергетски објекти су разорени.

- Украјина неће трговати својим суверенитетом или се одрећи права на своје територије - рекао је украјински предсједник Володимир Зеленски у обраћању украјинском парламенту поводом 1.000 дана од почетка рата.

Представљајући свој унутрашњи план "отпорности", он је позвао људе и званичнике да остану јединствени рекавши да је рат дошао до кључне тачке која ће одлучити која ће страна побиједити - Украјина или Русија.

Поводом 1.000 дана од почетка рата у Украјини плаво-жута боја украјинске заставе засвијетлила је у понедјељак увече на сједиштима Европске комисије, Европског савјета и Европског парламента у Бриселу.

СУПЕРСИЛА 

Русија, која је наслиједила нуклеарно оружје Совјетског Савеза, има највећу залиху нуклеарних бојевих глава на свијету.

Владимир Путин контролише 5.977 таквих бојевих глава у поређењу с 5.428 које контролише Џозеф Бајден.

Процјењује се да је 1.500 тих бојевих глава умировљено (али вјероватно и даље нетакнуто), 2.889 их је у резерви, а 1.588 распоређено као стратешке бојеве главе. Билтен атомских научника наводи да их је 812 распоређено на копненим балистичким ракетама, 576 на подморничким балистичким ракетама и око 200 у базама тешких бомбардера.

Тачке Путиновог документа:

* Државна политика у области нуклеарног одвраћања је дефанзивне природе

* Русија посматра нуклеарно оружје као средство одвраћања, чија је употреба екстремна и неопходна мјера

* Одвраћање потенцијалног непријатеља од агресије на Русију и њене савезнике један је од највиших владиних приоритета

* Русија може употријебити нуклеарно оружје у случају агресије на њу или Бјелорусију, стварајући критичну пријетњу територијалном интегритету

* Агресија било које државе из војне коалиције против Русије или њених савезника сматра се агресијом ове коалиције у цјелини

* Агресија против Русије или њених савезника од стране ненуклеарне државе уз подршку нуклеарне сматра се заједничким нападом

* Русија задржава право да употријеби нуклеарно оружје као одговор на употребу оружја за масовно уништење против ње или њених савезника

* Русија спроводи нуклеарно одвраћање од потенцијалног противника: држава, блокова и савеза који Русију сматрају противником

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.