Нови модел НАТО-а отвара питање подjела и односа моћи у Алијанси

Затворени састанак представника одабраних чланица НАТО-а, планиран од 12. до 15. октобра у Пољској, отвара питање да ли се иза концепта „НАТО 3.0“ крије покушај Вашингтона да издвоји државе на које може највише да рачуна у будућим операцијама. На састанак су, према писању америчког портала „Политико“, позване Пољска, Њемачка, Финска, Шведска и Холандија, док су Велика Британија, Француска и балтичке државе остале изван овог формата.

НАТО више није монолитан

Генерал-мајор у пензији Митар Ковач, директор Евроазијског безбједносног форума, сматра да таква окупљања треба посматрати у контексту све дубљих подјела унутар западног војног савеза, које су посебно дошле до изражаја послије украјинске кризе.

„Можемо слободно рећи да НАТО не постоји као хомогена организација од украјинске кризе и да свака година доприноси различитостима и другачијим виђењима, како у врху управљачке структуре, тако и међу водећим земљама, прије свега мислим на Америку и водеће европске земље НАТО пакта“, каже Ковач за Спутњик.

Према његовим ријечима, разлике више нису само питање новца и расподјеле трошкова него и различитих процјена о томе колико далеко треба ићи у конфронтацији са Русијом.

„Сада није довољна ни хомогеност унутар европског простора. Постоје другачија спољнополитичка опредјељења и стратегије неких држава: оне које су спремније да улазе у потенцијалне конфликте са Русијом, које су одлучније да дају више средстава, и државе које цијене да могу бити захваћене сукобом са Руском Федерацијом“, истиче Ковач.

„НАТО 3.0“ – Европа плаћа, Америка управља

Концепт „НАТО 3.0“, који се повезује са замјеником америчког секретара за рат Елбриџом Колбијем, полази од идеје да европске чланице морају да преузму већи дио одговорности за сопствену конвенционалну одбрану, док би САД више својих војних ресурса усмјеравале према другим стратешким приоритетима, прије свега према Кини.

У том моделу од европских држава очекује се да повећају број војника, унаприједе војне капацитете, ојачају намјенску индустрију и издвајају знатно већи дио БДП-а за одбрану.

У расправама о новим циљевима НАТО-а помиње се достизање пет одсто БДП-а до 2035. године, кроз основне војне расходе и шире безбједносне издатке.

Суштина промјене јесте да би Европа требало да финансира већи дио сопствене одбране, док би САД задржале кључну улогу у одређивању стратешког правца Алијансе и наставиле да пружају оне војне капацитете које европске државе не могу брзо да надомјесте.

Тиме се отвара питање колико ће европске чланице заиста добити на самосталности ако буду издвајале све више новца, а кључне одлуке и даље буду зависиле од Вашингтона.

Додатну контроверзу изазива могућност да се већа издвајања и спремност на сарадњу са америчком администрацијом претворе у критеријум за привилегован положај унутар Алијансе.

У таквом систему приступ америчком наоружању и политичком руководству могао би да постане предност за државе које се највише усклађују са приоритетима Вашингтона.

Тако се намеће питање да ли се НАТО постепено претвара у савез у којем нису све чланице једнаке када је ријеч о утицају на одлуке, иако се од свих очекује да издвајају новац и прихватају посљедице заједничке стратегије.

Затворени састанак и могући ратни сценарији

Ковач сматра да сам назив новог концепта није пресудан колико оно што се у оквиру таквих састанака разматра.

Према његовој оцјени, различити формати окупљања појединих чланица представљају покушај да се превазиђу неслагања унутар Алијансе и пронађу државе које су спремније да подрже одређене војне и политичке одлуке.

„Вјерујем да је на дневном реду све оно што НАТО у Европи и Европска унија не успијевају да постигну у смислу монолитности и прихватања тих милитаристичких одлука, односно прихватања стратегије која подразумијева и непосредно укључивање у будућности у сукоб са Руском Федерацијом“, оцјењује Ковач.

Он сматра да ће се слични формати појављивати и убудуће, у зависности од конкретних циљева и процјена појединих држава.

„Вјерујем да тих различитих формата и различитих сценарија постоји још и да ће се периодично појављивати, а тај НАТО који има обрисе неке нове стратегије, рјешења, организације, функционисања по том моделу 3.0 не значи суштински ништа. То је само једна фаза преображаја политике и стратегије појединих чланица НАТО пакта“, наводи наш саговорник.

Ипак, за Ковача је посебно значајно то што је састанак затворен за јавност.

„Тај податак да је састанак затворен значи да се разматрају различити сценарији ратних опција или непосреднијег укључивања у операције подршке украјинским оружаним снагама, односно ангажовања дијела тих снага на угрожавању руских националних интереса, првенствено око Калињинградске области“, упозорава он.

Зашто нема Британије, Француске и балтичких држава?

Посебно је занимљиво што у разговорима о будућности НАТО-а не учествују Велика Британија и Француска, двије европске нуклеарне силе, као ни Естонија, Летонија и Литванија, државе међу најгласнијим заговорницима агресије на Русију, док Лондон има значајну улогу у обликовању војне и политичке стратегије НАТО-а у Европи.

Зашто су онда остале изван састанка који би требало да разматра будуће функционисање Алијансе?

Ковач признаје да је одсуство балтичких држава тешко објаснити, имајући у виду њихову непосредну укљученост у безбједносне сценарије на источном крилу НАТО-а.

Међутим, када је ријеч о Великој Британији, он сматра да формално одсуство не мора да значи и стварно искључивање из процеса одлучивања.

„За овај формат није баш лако објаснити ту улогу, зашто нема макар балтичких држава, пошто су оне непосредно укључене у те сценарије сукобљавања са Руском Федерацијом, а посебно не Велике Британије, која је ослонац, окосница стратегије НАТО-а у Европи, која у крајњем гура и Њемачку и Пољску, па и ове балтичке земље у конфликт са Руском Федерацијом“, каже Ковач.

Он процјењује да одсуство Лондона може имати формални карактер.

„Мислим да је то више учињено из формалних разлога, да не буде сувише индикативно да Велика Британија управља и овим форматом затвореног окупљања дијела чланица НАТО-а, него да се формално нађе изван тог формата, али ја мислим да је она суштински дио тога“, закључује Ковач, а преноси Спутњик.