Њемачка се данас свечано опрашта од Ангеле Меркел

БОН - Након 16 година проведених на дужности њемачке канцеларке, Ангела Меркел одлази у политичку пензију и мада ће још неко вријеме бити "техничка канцеларка", Њемачка ће се данас, уз војне почасти, опростити од шефице владе.

У Берлину ће у вечерњим сатима бити уприличено „Велико повечерје“ што је највећа војна церемонија у Савезној Републици Њемачкој - уз бакље, војнике у свечаним униформама, официре и кореографију која је испланирана до танчина, пише Дојче веле. „Велико повечерје“ је посебно и по томе што Војни оркестар Бундесвера током те церемоније свира и неке песме које бирају оне особе од којих се опрашта.

Већ неко вријеме су познате музичке жеље Ангеле Меркел, а оне већ неко вријеме код њемачких грађана изазивају и одређене реакције - углавном одобравање и покоји осмјех. Зашто? Осим екуменске црквене пјесме „Тебе, Боже, хвалимо“ канцеларка у одласку пожелела је и да чује пјесму Хилдегард Кнеф „Нек'' за мене падају кише црвених ружа“. И друга пјесма коју је изабрала Ангела Меркел доста говори о њој.

То је један стари хит из ДДР-а који пева Нина Хаген: (Заборавио си филм у боји“. Нина Хаген је још у Источној Њемачкој била на гласу као дрска поп-певачица, а након што је отишла у Западну Немачку, постала је панка-икона. И Ангела Меркел потиче из бившег ДДР-а, из Темплина, градића у покрајини Бранденбург.

Она је одрасла уз ту песму Нине Хаген која је објављена 1974. Текст песме наводно још увек напамет зна свака друга особа са истока Немачке. Посебно је занимљив следећи стих те песме: „Нико нам сад не вЈерује како је овде било лијепо, ха ха“, пише Дојче веле да ли је то трачак носталгије или чежње за старим временима у ДДР-у? Можда канцеларка на тај начин само демонстрира свој рафинирани смисао за хумор. А можда се и ради о својеврсној „старачкој благости“.

„Велико повечерје“ је церемонија којом се Њемачка традиционално опрашта од савезних канцелара и канцеларки, савезних председника, односно савезних министарки и министара одбране. То је традиција чији коријени сежу у 16. вијек. Тада је у касарнама знало да се у вечерњима сатима добрано банчи, па и коцка.

Зато је уведен јасан и гласан сигнал којим се означава почетак ноћног мира. Тада би дежурни официр кренуо у обилазак кампа у пратњи бубњара и трубача, па би својом палицом или сабљом ударао чепове на бурад с пићем. Стара њемачка реч за „ударац“ је „Штрајх“.

А након тог сигнала у касарни би завладао мир и више није смјело да се точи пиво, ракија или вино. Сви они који се тога нису придржавали, могли су да рачунају с озбиљним посљедицама. "Велико повечерје“ се током протеклих столећа развило у церемонију каква је данас позната. Али и она је спорна.

На примјер недавно одржано „Велико повечерје“ за њемачке војнике који су се вратили из Авганистана, са бакљама, кацигама и постројавањем испред зграде Рајхстага у Берлину, критичаре је подсетило на постројавања националсоцијалиста, наводи ДW.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.