Незапамћен скандал потреса Њемачку: Бивши шеф обавјештајне службе осумњичен за велеиздају

БЕРЛИН – Бивши директор њемачке Савезне обавјештајне службе (БНД) Аугуст Ханинг ухапшен је због сумње да је одавао државне тајне, починио велеиздају и шпијунирао у корист стране силе, јавља данас њемачки лист „Билд“.

Ханинг, који је био на челу БНД-а од 1998. до 2005. године, наводно је од бившег запосленог у руководству те службе за новац куповао повјерљиве информације, које је потом, према наводима листа, намјеравао да просљеђује даље у оквиру свог савјетничког посла.

Истрагу против Ханинга и још једног осумњиченог води њемачки савезни државни тужилац.

Хапшење у кући код Минстера

Истражиоци Савезне криминалистичке канцеларије (БКА) ухапсили су Ханинга рано јутрос у његовој кући у Нордвалдеу код Минстера, на сјеверозападу Њемачке.

Истовремено је у Баварској ухапшен још један бивши високи званичник БНД-а, Манфред Д, који је раније био Ханингов шеф канцеларије, а у БНД-у је радио до прољећа 2026. године.

Истрага открила могуће цурење података

Истрага је покренута током поступка против хамбуршке предузетнице Кристине Блок и других оптужених због сумње да су силом одвели њено двоје дјеце.

У оквиру те истраге истражиоци су, како се наводи, дошли и до информација о могућем цурењу повјерљивих података из БНД-а, који су били намијењени за извјештаје њемачкој влади о безбједносној ситуацији.

Да ли је Ханинг те информације директно просљеђивао некој страној сили још је предмет истраге.

Познато је, међутим, да је након одласка из БНД-а радио као савјетник у области безбједности и пословања широм свијета и да је имао везе са Русијом и Кином, укључујући контакте са тамошњим државним институцијама, као и посредне везе са Кремљом.

Ханинг се суочавао и са финансијским проблемима

Ханинг се посљедњих година суочавао и са озбиљним финансијским проблемима. Његова пензија била је под принудном наплатом због судског спора у вези са његовим ангажманом у надзорном одбору једне банке у балтичком региону.

Та банка је, према наводима „Билда“, пропала након што ју је један олигарх финансијски исцрпио, а чланови надзорног одбора, међу којима су били Ханинг и бивши генерални секретар НАТО-а и дански премијер Андерс Фог Расмусен, позвани су на одговорност.

За сада није познато да ли су наводи о продаји државних тајни повезани са његовим финансијским проблемима.

Кућа претресена још 2025. године

Хамбуршко правосуђе је у септембру 2025. године претресло Ханингову кућу у Вестервaлду, као и његове канцеларије, у оквиру истраге повезане са случајем Блок.

Кристина Блок, насљедница њемачког ланца ресторана „Блок хаус“, нашла се у средишту истраге након што је њено двоје дјеце, која су живјела са оцем у Данској, у новогодишњој ноћи 2023/2024. године одведено у Њемачку.

Данске и њемачке власти истражују околности тог догађаја и сумње да су дјеца против своје воље одведена од оца.

У оквиру истраге њемачки истражиоци су дошли и до информација које указују на могуће цурење повјерљивих података из БНД-а, што је касније отворило засебну истрагу због сумње на одавање државних тајни.

У то вријеме је, како наводи „Билд“, у једној фирми повезаној са Ханингом био ангажован и прикривени истражитељ, што указује да је истрага о сумњи на велеиздају можда почела још тада.

Ханинг био на челу БНД-а седам година

Ханинг је раније радио у Сталном представништву Савезне Републике Њемачке у Источном Берлину, а од 1998. до новембра 2005. године био је на челу њемачке спољне обавјештајне службе.

Касније је постао највиши њемачки званичник задужен за безбједност, као шеф свих безбједносних служби у мандату тадашњег министра унутрашњих послова Волфганга Шојблеа из Хришћанско-демократске уније (ЦДУ).

Доступно му било око 2.000 повјерљивих докумената

Њемачки медији преносе да је Ханингу било доступно око 2.000 повјерљивих докумената, међу којима су се, наводно, налазили извјештаји припремани за такозвану обавјештајну ситуацију у кабинету канцелара, односно редовне састанке шефова њемачких безбједносних служби.

Према резултатима истраге, међу документима су били изузетно осјетљиви материјали о иранском нуклеарном програму и руским оружаним снагама.

Безбједносни извори наводе да су међу њима биле и информације које су њемачке службе добиле од страних партнерских обавјештајних агенција.

Одавање таквих података сматра се једним од најтежих могућих безбједносних инцидената, а у обавјештајном свијету постоји бојазан да би партнерске службе могле изгубити повјерење у БНД и ограничити размјену важних информација, преноси „Дојче веле“.

Тајна истрага покренута у мају

Након што су спорни документи предати савезним органима, Савезно тужилаштво је у мају 2026. године покренуло тајни истражни поступак против Ханинга и његовог наводног извора у БНД-у.

За сада није познато колико дуго је бивши директор примао повјерљиве материјале.

Према безбједносним изворима, најновији пронађени документи датирају из јуна 2022. године, а истражиоци још покушавају да утврде на који начин је осумњичени службеник успијевао да изнесе документа из строго обезбијеђених просторија БНД-а.

Уколико се сумње против Аугуста Ханинга потврде, случај би могао да прерасте у једну од највећих обавјештајних афера у историји Савезне Републике Њемачке, јер до сада није забиљежено да је тако високорангирани бивши државни функционер био осумњичен за велеиздају.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.